Nezamenljiv u Svilajncu

Bidža je ponovo pobedio. Umesto da glasaju za njegovu prevremenu smenu, kako je priželjkivala udružena opozicija, građani Svilajnca su mu, na referendumu održanom drugog septembra, još jednom ukazali poverenje i tako poručili da je njihov komšija Dobrivoje Budimirović, praktično, nezamenljiv na mestu predsednika opštine. S manjim prekidima, Bidža je na toj funkciji već 16 godina.

Svojevremeno jedan od najpoznatijih i najživopisnijih članova SPS-a, do sredine devedesetih miljenik Slobodana Miloševića, uspeo je da trijumfuje nad pobornicima ideje o evroatlantskim integracijama i nakon sedam godina od oktobarskih promena i pobede demokratije u Srbije. Protiv njega su ustali zajedno DS, G17 plus, LDP...

Pobedio je, kaže, zato što ga narod razume. "Ja sam Resavac, govorim tri padeža, al’ me narod razume". Iskreni patriota i pravi srpski domaćin, kako za sebe voli da kaže, sterilnim političkim protivnicima, koji već godinama bezuspešno pokušavaju da poentiraju na njegovom "prostakluku i primitivizmu", suprotstavio se glasno i jasno: "Ti mufljuzi i lopovi, ti neradnici i hohštapleri, ma mogu da me uhvate..."

Bidža se rodio 1947. godine, u selu Lukavici, nedaleko od Svilajnca. Bio je najmlađe od troje dece Save i Draginje Budimirović. Osnovnu i srednju poljoprivrednu školu završio je u Svilajncu, a na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu diplomirao je sa prosečnom ocenom 9,98. Studije je okončao pre roka, za tri i po godine, pa je već u svojoj 22. počeo da radi. Godinu dana je bio asistent na predmetu poljoprivredna mehanizacija.

Iz Škole rezervnih oficira u Bileći, gde je proglašen najboljim pitomcem 38. klase, izašao je kao potporučnik, vojsku je napustio kao poručnik, a danas ima čin potpukovnika. Radio je u smederevskom "Godominu" i beogradskom "Agroeksportu". Tada je, veli, imao "baslosovnu platu", ali se, ipak, 1980. prihvatio vođenja gotovo propale poljoprivredne školu u Svilajncu, koju je nekada pohađao

"Sve profesore sam prvo naterao da skinu kravate, da zasuču rukave i očiste podrum, a onda sam smanjio broj časova iz opštih predmeta: srpskog, matematike, muzičkog... Kakav, bre, Cankar i Mocart, kakvi limesi, treba da znaš da oreš i vršeš..." Nakon tri godine, Bidžina škola je proglašena za najbolju u svetu, ispred jedne nemačke i jedne italijanske poljoprivredne škole. "I reforma školstva je urađena po mom programu", dodaje Bidža.

Politikom je, kaže, počeo da se bavi još 1968. Tvrdi da je bio jedan od najzapaženijih učesnika studentskih demonstracija. "Znate onu crvenu cisternu ’tam‘ koja je išla na čelu kolone...e, ja sam je vozio". Posle toga se učlanio u Savez komunista, a 1989. i u SPS. Sa Miloševićem se razišao sredinom devedesetih, kada je gospođa Marković počela da formira JUL.