Bosovi u suknjama preuzimaju Koza nostru

Poslednji udarac zadala im je nedavna smrt bosa svih bosova – Rine zvanog Zverka. On i njihovi „ljudi od časti”, kako se međusobno svojataju, počinili su svakolika zverstva kako bi Koza nostra pustila pipke u sve slojeve društva i u sve finansijske i privredne strukture.

Ostavši bez muških glava, žene su preuzele rukovođenje porodicama kako bi očuvale ovo nasleđe. „Gardijan” prenosi da je Trapanijeva posredovala između bosova iza rešetaka i onih koji su još na slobodi. Kako ovi muškarci ne smeju priviriti u zatvor, ona je bila glasnik. Ujedno je imala zadatak da se poveže sa ostalim klanovima kako bi ponovo pokrenuli najveću kriminalnu organizaciju od koje su strepela dva sveta (Amerika i Evropa).

Učestalost žena na komandnim mafijaškim položajima sve je rasprostranjeniji fenomen u Italiji, od Korleonea gde su zajedno odrasli Zverka i Provencano zvani Traktor – jer je gazio sve pred sobom – do Napulja, Kalabrije i Palerma.

Bosovi u suknjama sede na prestolima gde zamenjuju likvidirane muževe ili sinove koji služe po nekoliko doživotnih robija. Preuzimaju njihove uloge. Ne dozvoljavaju da „Časno društvo”, kako sebe zove sicilijanska mafija, neslavno skonča.

Za četrdesetdevetogodišnju Trapanijevu, recimo, kažu da se ponaša kao muškarac. Da je dirigovala iznudom sicilijanskih preduzetnika i trgovaca u odsustvu muške ruke. „Tajms” piše da njen suprug izdržava doživotnu robiju jer je presudio biznismenu koji je odbio da plaća reket.

Nakon što bude izašla pred lice pravde, i ona će se verovatno pridružiti ženama u italijanskim zatvorima koje su se ubistvima svetile za smrt sinova i rođaka, vodile biznis u Italiji, Nemačkoj i Americi. Tamošnje ministarstvo pravde kaže da je iza brave 60 žena koje su upravljale ili imale neke od vodećih uloga u klanovima.

Napulj pamti Ana Mariju Licikardi, bosa tamošnje familije, koja je pre dve decenije za nepunih nedelju dana u osvetničkom činu ubila 14 ljudi. Ima dve godine otkako je iza rešetaka i Aurora Spano, šef strašnog kalabrijskog klana Beloko. Bliži joj se šesta decenija života, ali ne i skoro odsluženje kazne od 25 godina, sedam više nego što je izrečeno njenom mužu.

Sicilijanska mafija se u toku gotovo dva veka strukturalno često menjala. Na izmaku 19. veka uočen je zabrinjavajući fenomen. Naime, „mafioze” su, umesto ruralnih, neobrazovanih i „sirovih”, zamenili momci iz situiranih građanskih krugova koji su osećali potrebu za formiranjem mafijaške buržoazije. U klanove su se rado inkorporirali preduzetnici, lekari, inženjeri, ekonomisti, računovođe.

Danas, kada su se žene izborile za više prava na radnom mestu, one su stekle veću nadležnost i u mafiji. Ali, stručnjaci koji izučavaju ove organizacije, primećuju i da su, shodno tome što su žene i dalje podložne snažnim socijalnim i kulturnim ograničenjima, one i u ovim grupama, uprkos vodećim ulogama, potčinjene starim pravilima organizacije. Recimo, mogu ubiti i naložiti likvidaciju, ali se ne mogu razvesti.

Stručnjaci primećuju i da one nisu feministkinje već su pouzdane, verne, ponosne i nemilosrdne. Univerzitet u Napulju studijom je otkrio da su gazdarice zloglasnih porodica uglavnom žene bosova ili njihove udovice, majke njihovih naslednika, pa tek onda sestre ili rođake.