Umanjene penzije ostaju na snazi
Zakon o privremeno umanjenim penzijama, donet u oktobru 2014. godine, izvesno je da će nastaviti da važi i od nove godine. To se vidi i iz predloga nacrta budžeta za 2018. godinu, koji osim novca za povećanje penzija od pet odsto tokom cele naredne godine ne predviđa druga sredstva, s jedne strane, a s druge i činjenica da Moma Čolaković, poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije nije pre dva dana na Odboru za finansije, dobio odgovor na ovo pitanje od ministra finansija.
– Nikakav odgovor nisam dobio, iako je 25 milijardi dinara, koliko se predviđa da se izdvoji za isplatu uvećanih penzija pet odsto od nove godine, ni manje ni više za budžet od onog što bi penzioneri dobili da se ovaj „privremeni“ zakon ukinuo, kaže Čolaković.
Vlada je za ukidanje ovog zakona imala i podršku Fiskalnog saveta, što znači da prepreka nema da se vrati usklađivanje penzija dva puta godišnje 1. aprila i 1. oktobra, kaže on i podseća da je Savez penzionera Srbije, koji okuplja oko 700.000 članova, više puta do sada tražio da se penzije od naredne godine usklađuju dva puta godišnje s rastom inflacije, kako bi se stalo na put daljem osiromašenju penzionera, tim pre što im niko neće vratiti ono što im je uzeto od oktobra 2014. godine, ali, odgovora nema.
– Penzije su za celu ovu godinu povećane u proseku 16 dinara. Na kraju prošle godine iznosile su u proseku 23.709 dinara uzimajući u obzir sve kategorije penzionera. Osim toga, penzije od 2012. do 2015. nisu pratile rast cena na malo, koji je kumulativno iznosio 15,6 odsto, tako da je smanjena realna vrednost penzija i kupovna moć 10,06 odsto, a penzije su nominalno usklađene samo pet procenata – kaže Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije.
Istovremeno i stav Fiskalnog saveta ide naruku penzionerima, jer se u njihovoj poslednjoj analizi navodi da je od ključne važnosti da vlada prilikom usvajanja budžeta za 2018. godinu usvoji plan za prevazilaženje privremeno umanjenih penzija. Savet je podsetio na činjenicu da je prilikom uvođenja ovog zakona vlada navela da se radi o interventnoj, vremenski ograničenoj meri za otklanjanje negativnih efekata finansijske krize, koja je prošla. Imajući u vidu da relevantne ekonomske projekcije ukazuju da će rashodi za penzije (bez dodatnog povećanja) u 2018. iznositi manje od 11 odsto BDP što je bio uslov svih uslova za njihovo usklađivanje dva puta godišnje, stekle su se i te pogodnosti za prevazilaženje privremenog smanjenja.
U ponudi vladi našao se i predlog Fiskalnog saveta prema kome bi se privremenost ukidala postepeno tokom 2018. i 2019. godine. I to tako što bi se privremenost prepolovila u narednoj godini pa bi penzije između 25.000 i 40.000 dinara umesto 22 odsto bile umanjene 11, a penzije veće od 40.000 12,5 umesto sadašnjih 25 procenata.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
