Pakovanje za Beograd

Brzo se pakujem. Nosim ženi jesenju i zimsku garderobu iz Madrida i tu imam dragocenu pomoć ćerkice Petre koja se definitivno bolje od mene razume u modu. Ili stajling, što bi rekla moja žena Snežana.

Što se mene tiče, modu shvatam na sledeći način: odeća mora da je udobna i da mi se nalazi pri ruci. Kada je krizna situacija i imam važne sastanke, prepuštam se modnim ukusima svoje žene. Ali, mnogo puta ne može da mi pomogne jer pravi sam majstor da zaboravim stvari na putovanjima, pa imam i te kakve probleme da uparim pantalone i sako, cipele i pantalone. I ostale kombinacije od kojih me ponekad zaboli glava. Zaboravljam stvari po hotelima, kućama i stanovima i, kada bolje razmislim, od svih mojih ostavljenih stvari mogao bi da se napuni jedan solidan butik. Samo jedan ozbiljan problem važi u mom slučaju i o njemu ne razmišljaju ostali sretnici ispod 212 santimetara: ne mogu da trknem u prvu prodavnicu i kupim košulju ili majicu, jer u svetu postoji svega nekoliko prodavnica u kojima mogu da se snabdem garderobom.

Opet se vraćam na početak, u plakare. Uz Petrinu asistenciju, shvatam da će mi biti težak dan: treba da spakujem sebe, što je prilično lako. Izbor stvari za ženu će već predstavljati problem. Moram da napunim frižider namirnicama za decu, a onda da im održim one dobro poznate roditeljske lekcije: da rade domaće zadatke odmah čim dođu iz škole, da se ne svađaju Petra i Matija, pa Matija i Luka, da svi zajedno ne nerviraju babu i dedu i da obavezno, pre nego što izađu u grad, napune baterije za mobilni telefon, kako bi bili dostupni. Pre neki dan sam zvao Luku i nisam mogao da ga dobijem. I, opet sam ih podsetio da ne smeju da igraju video-igre preko nedelje. To im ne dozvoljavamo.

Molim se, kao svaki roditelj, da će poslušati nešto od ovoga. Pričam im da je ovo njihov doprinos celoj humanitarnoj akciji u Srbiji. Da budu dobri i da ne sekiraju mamu i mene. Zaista su Luka, Matija i Petra dobra deca. Sami su predložili da svoj džeparac daju za ovu akciju. Odavno su naučili da moraju da razmišljaju i o drugima, zato što i njima jednog dana pomoć može zatrebati.