Izetbegović i stari establišment

Bosna i Hercegovina prilagođavaće se stavovima Beograda u vezi s unutrašnjim pitanjima Srbije. Ova poruka predsedavajućeg Predsedništva BiH Dragana Čovića, koja se odnosi na Kosovo i Metohiju, za trenutak je stvorila utisak da je u sredu u srpskoj prestonici postignut važan dogovor. Taman kada se učinilo da je jedan od ključnih uslova za poboljšanje odnosa Beograda i Sarajeva konačno ispunjen, u konferenciju se, mimo svakog protokola, uključio bošnjački član najvišeg organa vlasti BiH.

„Moj stav je da se spoljna politika vodi u Bosni i Hercegovini i ja sam molio Čovića da to iznese kao svoj stav, a ne kao stav Predsedništva”, kazao je, između ostalog, Bakir Izetbegović, na opšte iznenađenje. Sve ovo dogodilo se tokom posete trojice članova Predsedništva BiH Beogradu, prilikom zajedničkog obraćanja s domaćinom susreta, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. „E, ovako vam izgleda sve. Ja sam citirao šta sam dobio u toku zvaničnih razgovora, ali ovako vam izgleda i oko Kosova, i oko granica”, kratko je prokomentarisao Vučić Izetbegovićev istup.

Da bi zvanični koraci BiH trebalo da se usaglašavaju u Sarajevu, između najviših predstavnika tri naroda, svakako nije sporno. Ipak, i posle ove posete ostalo nejasno – koji su to stavovi. Kako po pitanju Kosmeta, tako i dogovora oko granice Srbije i Bosne.

Sudeći po reakcijama i utiscima javnosti u čitavom regionu, deluje da je najvažnija tema posete ipak ostalo istupanje Bakira Izetbegovića. Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić, koji je takođe bio prisutan, tada je oćutao u skladu sa protokolom, ali je kasnije izjavio da „Izetbegović nije BiH”. Bošnjačkog člana Predsedništva, osim njegove Stranke demokratske akcije, podržalo je i udruženje ratnih veterana „Zelene beretke”, poručujući da to čine – kao što su nekada stajali iza „vrhovnog komandanta, pokojnog Alije Izetbegovića”.

Uzvratio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, rekavši da je ova podrška deo priče da u Federaciji BiH postoje paralelne strukture. „Nesumnjivo je da je jedna od njih podržala Izetbegovića”, zaključio je Dodik.

Poruke sasvim druge vrste, u Beogradu je iste večeri preneo šef diplomatije jedne od ključnih zemalja za Sarajevo – Turske. „Srbija je iskreni prijatelj Turske i ono što vi radite najbolje je za vašu zemlju, ali i za čitav region”, kazao je Mevlut Čavušoglu na sastanku s Vučićem. Potom je održan i trilateralni susret na nivou šefova diplomatija Turske, Srbije i BiH.

Regionalni odnosi prošle nedelje našli su se u fokusu ne samo Ankare, već i Brisela. U javnost su dospeli delovi nacrta strategije Evropske komisije za Balkan, prema kojima Srbija i Crna Gora mogu da postanu članice Evropske unije do 2025. godine. Kao realan rok, ovaj datum nedavno je označio i predsednik EK Žan-Klod Junker. Među uslovima koje bi Beograd i Podgorica morali da ispune, jeste i regulisanje sporova oko granica jer EU „ne može i neće da uvozi takve probleme”. Dodaje se i da bi sva pitanja trebalo da budu rešena do 2023, zbog procesa koji potom sledi da bi zemlja kandidat bila primljena u članstvo.

U isto vreme kada su objavljeni nezvanični navodi iz nacrta ove strategije, odjeknula je i vest da će Srbiji do kraja godine biti otvorena dva, a ne tri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, posle ovakve odluke Brisela, podsetila je na nedavne izjave predsednika EK Junkera i visoke predstavnice Federike Mogerini „o ekstremnom napretku Srbije”. „Bili smo spremni za otvaranje najmanje tri poglavlja i smatram da bi to bilo fer”, izjavila je Joksimovićeva, uz ocenu da se „ne slažemo se s principom paketa takozvanog zapadnog Balkana, koji zamagljuje rezultate svake zemlje pojedinačno.”

Dodala je i da je važno da nema zastoja u dinamici pregovaračkog procesa. Da Srbija ostaje iskreno privržena nastavku evropskog puta, izjavio je i prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić u obraćanju na ministarskom savetu Oebsa u Beču. Srpski šef diplomatije se na marginama ovog skupa sastao i s američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom i s ruskim kolegom Sergejom Lavrovim. Dačić je Tilersonu kazao da je Srbija spremna da otvoreno razgovara s novom administracijom u Vašingtonu. „Te promene u američkoj politici mogu da naprave samo predsednik, potpredsednik i ministar spoljnih poslova. Oni koji su iz starog establišmenta nisu ni sposobni za tako nešto jer brane svoju politiku iz devedesetih”, kazao je Dačić.

Na osnovu poruka srpskih zvaničnika, SAD bi u komunikaciji s Beogradom trebalo da računaju i s našom politikom vojne neutralnosti. Da će Srbija zadržati takav status, ponovio je i predsednik Vučić uoči posete Moskvi, dodajući kako je zemlji koja želi da bude neutralna potrebno da bude i snažna. U tom kontekstu najavio je i nabavku oružja iz Rusije. Prethodno je i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg s ministarskog sastanka Alijanse izjavio da poštuje odluku Beograda o vojnoj neutralnosti. Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li njegovo mišljenje deli i „stari establišment” u Vašingtonu koji je pominjao Dačić? Baš kao što ostaje dilema kakav će biti stav naslednika „starog establišmenta” iz Sarajeva, o KiM i razgraničenju sa Srbijom.