Изетбеговић и стари естаблишмент

Босна и Херцеговина прилагођаваће се ставовима Београда у вези с унутрашњим питањима Србије. Ова порука председавајућег Председништва БиХ Драгана Човића, која се односи на Косово и Метохију, за тренутак је створила утисак да је у среду у српској престоници постигнут важан договор. Таман када се учинило да је један од кључних услова за побољшање односа Београда и Сарајева коначно испуњен, у конференцију се, мимо сваког протокола, укључио бошњачки члан највишег органа власти БиХ.

„Мој став је да се спољна политика води у Босни и Херцеговини и ја сам молио Човића да то изнесе као свој став, а не као став Председништва”, казао је, између осталог, Бакир Изетбеговић, на опште изненађење. Све ово догодило се током посете тројице чланова Председништва БиХ Београду, приликом заједничког обраћања с домаћином сусрета, председником Србије Александром Вучићем. „Е, овако вам изгледа све. Ја сам цитирао шта сам добио у току званичних разговора, али овако вам изгледа и око Косова, и око граница”, кратко је прокоментарисао Вучић Изетбеговићев иступ.

Да би званични кораци БиХ требало да се усаглашавају у Сарајеву, између највиших представника три народа, свакако није спорно. Ипак, и после ове посете остало нејасно – који су то ставови. Како по питању Космета, тако и договора око границе Србије и Босне.

Судећи по реакцијама и утисцима јавности у читавом региону, делује да је најважнија тема посете ипак остало иступање Бакира Изетбеговића. Српски члан Председништва БиХ Младен Иванић, који је такође био присутан, тада је оћутао у складу са протоколом, али је касније изјавио да „Изетбеговић није БиХ”. Бошњачког члана Председништва, осим његове Странке демократске акције, подржало је и удружење ратних ветерана „Зелене беретке”, поручујући да то чине – као што су некада стајали иза „врховног команданта, покојног Алије Изетбеговића”.

Узвратио је председник Републике Српске Милорад Додик, рекавши да је ова подршка део приче да у Федерацији БиХ постоје паралелне структуре. „Несумњиво је да је једна од њих подржала Изетбеговића”, закључио је Додик.

Поруке сасвим друге врсте, у Београду је исте вечери пренео шеф дипломатије једне од кључних земаља за Сарајево – Турске. „Србија је искрени пријатељ Турске и оно што ви радите најбоље је за вашу земљу, али и за читав регион”, казао је Мевлут Чавушоглу на састанку с Вучићем. Потом је одржан и трилатерални сусрет на нивоу шефова дипломатија Турске, Србије и БиХ.

Регионални односи прошле недеље нашли су се у фокусу не само Анкаре, већ и Брисела. У јавност су доспели делови нацрта стратегије Европске комисије за Балкан, према којима Србија и Црна Гора могу да постану чланице Европске уније до 2025. године. Као реалан рок, овај датум недавно је означио и председник ЕК Жан-Клод Јункер. Међу условима које би Београд и Подгорица морали да испуне, јесте и регулисање спорова око граница јер ЕУ „не може и неће да увози такве проблеме”. Додаје се и да би сва питања требало да буду решена до 2023, због процеса који потом следи да би земља кандидат била примљена у чланство.

У исто време када су објављени незванични наводи из нацрта ове стратегије, одјекнула је и вест да ће Србији до краја године бити отворена два, а не три поглавља у приступним преговорима са ЕУ. Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, после овакве одлуке Брисела, подсетила је на недавне изјаве председника ЕК Јункера и високе представнице Федерике Могерини „о екстремном напретку Србије”. „Били смо спремни за отварање најмање три поглавља и сматрам да би то било фер”, изјавила је Јоксимовићева, уз оцену да се „не слажемо се с принципом пакета такозваног западног Балкана, који замагљује резултате сваке земље појединачно.”

Додала је и да је важно да нема застоја у динамици преговарачког процеса. Да Србија остаје искрено привржена наставку европског пута, изјавио је и први потпредседник владе Ивица Дачић у обраћању на министарском савету Оебса у Бечу. Српски шеф дипломатије се на маргинама овог скупа састао и с америчким државним секретаром Рексом Тилерсоном и с руским колегом Сергејом Лавровим. Дачић је Тилерсону казао да је Србија спремна да отворено разговара с новом администрацијом у Вашингтону. „Те промене у америчкој политици могу да направе само председник, потпредседник и министар спољних послова. Они који су из старог естаблишмента нису ни способни за тако нешто јер бране своју политику из деведесетих”, казао је Дачић.

На основу порука српских званичника, САД би у комуникацији с Београдом требало да рачунају и с нашом политиком војне неутралности. Да ће Србија задржати такав статус, поновио је и председник Вучић уочи посете Москви, додајући како је земљи која жели да буде неутрална потребно да буде и снажна. У том контексту најавио је и набавку оружја из Русије. Претходно је и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг с министарског састанка Алијансе изјавио да поштује одлуку Београда о војној неутралности. Остаје, међутим, отворено питање да ли његово мишљење дели и „стари естаблишмент” у Вашингтону који је помињао Дачић? Баш као што остаје дилема какав ће бити став наследника „старог естаблишмента” из Сарајева, о КиМ и разграничењу са Србијом.