Amerikanci se lako razvode jer tako zarade

Ovaj pro­fe­sor kon­tro­verz­nih sta­vo­va, ko­ga sma­tra­ju jed­nim od vo­de­ćih ame­rič­kih struč­nja­ka ka­da je reč o raz­vo­du, sta­ra­telj­stvu i po­ro­dič­nim su­do­vi­ma u Ame­ri­ci, bio je gost In­sti­tu­ta za sa­vre­me­nu isto­ri­ju, gde je odr­žao se­mi­nar o pro­ble­mi­ma po­ro­dič­nog za­ko­no­dav­stva. A na pi­ta­nje šta je glav­ni uzrok po­ra­sta bro­ja raz­vo­da, on is­ti­če da je raz­vod da­nas si­stem­ski po­dr­žan od stra­ne dr­ža­ve i svih nje­nih in­sti­tu­ci­ja. 

„Ka­da se že­na obra­ti advo­ka­tu, on je la­ko ube­di da je u nje­nom in­te­re­su da se raz­ve­de, jer ras­ki­dom bra­ka ona pre­u­zi­ma kon­tro­lu nad ži­vo­tom de­te­ta. Ako ste u bra­ku, vi sva­ko­dnev­no mo­ra­te da pra­vi­te kom­pro­mi­se sa part­ne­rom i za­jed­nič­ki do­no­si­te sve od­lu­ke ko­je se ti­ču po­ro­di­ce i de­ce. Ka­da se raz­ve­de­te, ne mo­ra­te da pra­vi­te do­go­vo­re i kom­pro­mi­se i mo­že­te da ži­vi­te ona­ko ka­ko ho­će­te, jer se dr­ža­va bri­ne da do­bi­ja­te ali­men­ta­ci­ju sva­kog me­se­ca. Sva ova obe­ća­nja de­lu­ju ve­o­ma pri­ma­mlji­vo, pa mno­ge že­ne na njih pri­sta­nu.” 

Ni­je la­ko bi­ti sa­mo­hra­ni ro­di­telj – is­tra­ži­va­nja go­vo­re da u Sr­bi­ji tre­ći­na maj­ki na­kon raz­vo­da ne do­bi­ja ali­men­ta­ci­ju, sve­ga po­lo­vi­na njih do­bi­ja so­ci­jal­nu po­moć od stra­ne dr­ža­ve, a pri­ma­nja u po­ro­di­ci sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja ni­ža su od na­ci­o­nal­nog pro­se­ka. Osim to­ga, sud­ski pro­ce­si za utvr­đi­va­nje ali­men­ta­ci­je tra­ju go­di­na­ma i če­sto ula­ze u pu­no­let­stvo de­te­ta. 

U Ame­ri­ci je to auto­mat­ski – od mo­men­ta kad se brak raz­ve­de, ali­men­ta­ci­ja sti­že na ra­čun že­ne. Od raz­vo­da naj­vi­še pro­fi­ti­ra­ju maj­ke iz sred­nje kla­se – na­kon raz­vo­da nji­hov stan­dard se po­ve­ća­va, jer do­bi­ja­ju ku­ću i 70–80 od­sto za­ra­de svog su­pru­ga. Mo­ram da ka­žem da to ni­je slu­čaj sa maj­ka­ma iz ni­že dru­štve­ne  kla­se, ali epi­de­mi­ja raz­vo­da je fe­no­men ko­ji se pre sve­ga od­no­si na sred­nju kla­su. 

Je­dan od glav­nih uzro­ka raz­vo­da u Sr­bi­ji su ži­vot u za­jed­ni­ci i na­si­lje u po­ro­di­ci. Ko­ji su vo­de­ći uzro­ci raz­vo­da u Ame­ri­ci?

Pra­vo­sud­na sta­ti­sti­ka ne ras­po­la­že tim po­da­ci­ma, jer su­pru­žni­ci ne­ma­ju oba­ve­zu da na­ve­du raz­log za ras­kid bra­ka. Ali prak­sa go­vo­ri da se uz po­moć raz­vo­da ostva­ru­ju broj­ne po­god­no­sti. Mo­že­te, na pri­mer, da osta­vi­te de­te u vr­ti­ću ili dnev­nom bo­rav­ku ško­le ceo dan, a sa­mo­hra­ne maj­ke če­sto ima­ju pra­vo pr­ven­stva pri­li­kom za­po­šlja­va­nja. 

Šta se na­kon raz­vo­da de­ša­va s oče­vi­ma?

Ne­ki oče­vi uop­šte ne­ma­ju kon­takt sa de­com, a ne­ki de­cu vi­đa­ju jed­nom me­seč­no ili sva­kog dru­gog vi­ken­da. Na­ža­lost, oče­vi naj­če­šće ne­ma­ju ni­ka­kav uti­caj na od­ra­sta­nje de­te­ta. Čak i ako ga vi­đa­ju ne od­lu­ču­ju o nje­go­vom ži­vo­tu – gde će de­te ići u ško­lu, cr­kvu ili na sport. Maj­ka mo­že da se od­se­li sa de­te­tom u dru­gu dr­ža­vu i otac je tu naj­če­šće ne­mo­ćan. 

Sa­mi ste is­ku­si­li mu­ko­tr­pan pro­ces raz­vo­da – šta je naj­te­že u ve­zi s ras­pa­dom po­ro­di­ce? 

Či­nje­ni­ca da de­te po­sta­je oruž­je ko­jim ro­di­te­lji me­đu­sob­no ra­tu­ju. De­ca po­sta­ju oru­đa ko­ji­ma ma­ni­pu­li­šu i ro­di­te­lji i si­stem. I ve­o­ma če­sto ni­ko ne vo­di ra­ču­na o to­me ka­ko se ona ose­ća­ju.