Korupcija ide tamo gde ima novca

Iako su obe zemlje odlučne da se obračunaju s korupcijom, način borbe protiv nje je – različit.

– U Rumuniji su određene policijske, tužilačke i druge strukture izdvojene u jednu specijalizovanu nacionalnu direkciju za borbu protiv korupcije. Ovakvim rešenjem Rumunija želi i može da ostvari rezultate na kratak rok. Pitanje je koliko se takvim načinom organizovanja može ostvariti dugoročna borba i kontinuitet institucije, što je u antikorupciji najbitnije. S druge strane, Srbija je, takođe, odlučila da specijalizuje svoju policiju, tužilaštvo i sud ali u okviru sistema. Represivni organi su već doživeli delom svoju specijalizaciju stvaranjem SBPOK-a i TOK-a, ali se ona sada produbljuje kroz novi Zakon o organizovanom kriminalu formiranjem četiri regionalna centra za borbu protiv korupcije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu. Ovaj zakon je usvojen prošle godine, a počinje da se primenjuje za manje od tri meseca. Srbija se, dakle, opredelila za dugoročni razvoj institucija za borbi protiv korupcije. To je i jedina istinska borba protiv korupcije – razvoj i stalno jačanje državnih organa specijalizovanih za ovaj posao. Kada god bismo pomislili da je posao izgradnje ovakvih organa završen, neophodno je nastaviti jer je u međuvremenu hidra korupcije već pronašla put kako da zaobiđe postavljene zamke.

– Kada je u pitanju prevencija ove pojave, centralni organ kod nas je Agencija za borbu protiv korupcije. U narednih nekoliko meseci biće donete opsežne izmene zakona koji reguliše ovu oblast – objašnjava državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Da bi borba protiv korupcije bila sveobuhvatnija i uspešnija, Rumunija je formirala nekoliko antikorupcijskih institucija: Nacionalnu direkciju za borbu protiv korupcije, Nacionalnu agenciju za integritet i Generalni direktorat za borbu protiv korupcije. Kornel Nistoresku, jedan od najeminentnijih političkih analitičara u Rumuniji, kaže za „Politiku” da ne sme da tvrdi da je formiranjem ovih institucija doprinelo borbi protiv korupcije, ali priznaje da je – pokušano.

– Borba protiv korupcije je projekat koji još nije završen i veoma je teško reći kada će i na koji način biti okončan. Rumuniju bije glas da je jako korumpirana. Ako pogledamo kroz istoriju, ona je to bila i u 18. i 19. veku. Svakako da ima rezultata u borbi protiv ove pojave. Neki slučajevi korupcije su se završili zatvaranjem osoba koje su visokopozicionirane u političkim krugovima i to je napravilo određeni zastoj u razvoju korupcije – navodi Nistoresku.

Rumunski analitičar smatra da sudije i tužioci u ovoj zemlji nisu u potpunosti spremni za borbu protiv korupcije. Mnogo je ljudi iz vrha sudstva, navodi Nistoresku, koji rade u bezbednosnim službama, pa je to razlog što borbu protiv korupcije ne kontroliše Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije, nego tajne službe.

Na pitanje da li srpski policajci, sudije i tužioci imaju dovoljno kredibiliteta, iskustva i znanja u borbi protiv korupcije, Ilić navodi da su Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a, Tužilaštvo za organizovani kriminal, beogradska policija i beogradsko Više javno tužilaštvo najkredibilniji kada je reč o represiji.

– To se vidi iz rezultata njihovog rada, odnosno broj prijavljenih lica, broj presuđenih predmeta... Kada su u pitanju druge policijske uprave i tužilaštva ne možemo da budemo apsolutno zadovoljni postignutim rezultatima. Kod organa koji se bave borbom protiv korupcije postoji određeni nivo dostignutog znanja koji nije mali, ali u borbi protiv korupcije nikada ne možemo da kažemo da je dostignuti novi dovoljan jer se stvari toliko brzo menjaju da mi to moramo da pratimo. Ti organi se i kontinuirano obučavaju, ali ta obuka nikada neće biti završena, zbog različitih pojavnih oblika korupcije. Sudovi moraju dobro da poznaju rad državnih organa – kaže Ilić.

I u Rumuniji i u Srbiji, pokazalo je istraživanje, najviše korupcije je u društveno-ekonomskom sistemu, zatim zdravstvenom i obrazovnom.

– Korupcija ide tamo gde ima novca – kategoričan je Ilić.

I deset godina od ulaska u EU, Rumunija je pod njenim stalnim monitoringom kada je borba protiv korupcije u pitanju. Nistoresku smatra da Rumunija, bez pomoći EU, ne bi mogla sama da se izbori s korupcijom.

– Ko bi unutra države mogao da sprovede takvu borbu? Ona je morala da dođe „spolja” – zaključuje rumunski analitičar.

Da li će i Srbija biti pod monitoringom EU?

– Poglavlja 23 i 24 su velika tema za Brisel i EU izuzetno insistira na standardima iz ova dva poglavlja. Ispunjavanje uslova iz poglavlja nadgleda Evropska komisija. Od 2013. godine imamo izveštaj u kojem se konstatuje stalni napredak da ojačavamo svoje institucije u borbi protiv korupcije. Kada se čitaju izveštaji EU, moramo da budemo svesni da su u njima izneti politički stavovi EU i da je ona veoma škrta na pohvalama – kaže Ilić.