Primaju platu, a stekli uslove za penziju

I po­red is­pu­nje­nja oba uslo­va za pen­zi­ju, ovo dvo­je struč­nja­ka i da­lje re­dov­no za­ra­đu­ju pla­tu upr­kos to­me što su uve­li­ko zre­li za pen­zi­ju. Da ko­mot­no na­sta­ve da ra­de omo­gu­ći­la im je dr­ža­va, po­zi­va­ju­ći se na za­ko­ne o vi­so­kom obra­zo­va­nju i o ra­du. To zna­či da se ovi „rad­ni­ci” ipak ni­su oglu­ši­li o pro­pi­se, i po­red to­ga što je u od­re­đe­nim de­lo­vi­ma strikt­no na­zna­če­no da mu­škar­ci­ma i že­na­ma, od­mah po­sle 65. ro­đen­da­na (od 2018. za že­ne va­ži uslov 62 go­di­ne ži­vo­ta), auto­mat­ski pre­sta­je rad­ni od­nos, i to bez ob­zi­ra na to da li se nji­ma ta­kva od­lu­ka do­pa­da ili ne.

Na ko­ji je na­čin de­fi­ni­sa­no da za­po­sle­ni, uve­li­ko sprem­ni za pen­zi­ju, mo­gu da na­sta­ve da ra­de, bez pre­ki­da rad­nog od­no­sa?

– Za­kon o ra­du pro­pi­su­je da po­slo­da­vac mo­že da ot­ka­že ugo­vor o ra­du za­po­sle­nom ko­ji na­vr­ši 65 go­di­na i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja, ali po­slo­da­vac i za­po­sle­ni mo­gu da se spo­ra­zu­me­ju da za­po­sle­ni na­sta­vi da ra­di po­sle sti­ca­nja tih uslo­va. Za­po­sle­nom ko­ji is­pu­nja­va uslo­ve za ostva­ri­va­nje pra­va na sta­ro­snu pen­zi­ju, a ne­ma na­vr­še­nih 65 go­di­na i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža, po­slo­da­vac ne mo­že po ovom osno­vu da ot­ka­že ugo­vor o ra­du. To zna­či da za­po­sle­ni od­lu­ču­je da li će na­sta­vi­ti da ra­di ili će ostva­ri­ti pra­vo na pen­zi­ju – pre­ci­zi­ra­ju u Mi­ni­star­stvu ra­da i pod­se­ća­ju da je Za­kon o ra­du op­šti pro­pis o ra­du ko­ji se pri­me­nju­je na za­po­sle­ne ko­ji ra­de na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, kod do­ma­ćeg ili stra­nog prav­nog, od­no­sno fi­zič­kog li­ca, kao i na za­po­sle­ne ko­ji su upu­će­ni na rad u ino­stran­stvo od stra­ne po­slo­dav­ca ako za­ko­nom ni­je druk­či­je od­re­đe­no. Za­kon o ra­du se pri­me­nju­je i na za­po­sle­ne u dr­žav­nim or­ga­ni­ma, or­ga­ni­ma te­ri­to­ri­jal­ne auto­no­mi­je i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i jav­nim slu­žba­ma, ako za­ko­nom ni­je druk­či­je od­re­đe­no. 

– Na ovu gru­pu za­po­sle­nih pri­me­nju­ju se po­seb­ni za­ko­ni, a Za­kon o ra­du sup­si­di­jar­no. Pro­pi­si ko­ji se pri­me­nju­ju na za­po­sle­ne u zdrav­stve­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i usta­no­va­ma u obla­sti obra­zo­va­nja su u nad­le­žno­sti Mi­ni­star­stva zdra­vlja i Mi­ni­star­stva pro­sve­te – pod­se­ća­ju u Mi­ni­star­stvu ra­da. 

To je raz­log zbog ko­jeg se ne­ret­ko do­ga­đa da se na me­stu di­rek­to­ra ne­ke kli­ni­ke, na­uč­nog in­sti­tu­ta, uni­ver­zi­tet­skog pro­fe­so­ra na­la­zi oso­ba ko­ja „ga­zi” sed­mu de­ce­ni­ju ži­vo­ta. 

U Mi­ni­star­stvu pro­sve­te ob­ja­šnja­va­ju da uko­li­ko po­sto­ji po­tre­ba za na­stav­kom ra­da, na­stav­ni­ku u zva­nju re­dov­nog pro­fe­so­ra ko­ji je ste­kao uslov za sta­ro­snu pen­zi­ju mo­že se pro­du­ži­ti rad­ni od­nos ugo­vo­rom sa vi­so­ko­škol­skom usta­no­vom na od­re­đe­no vre­me do dve go­di­ne, uz mo­guć­nost do­dat­nih pro­du­že­nja, a naj­du­že do kra­ja škol­ske go­di­ne u ko­joj na­vr­ša­va 70 go­di­na. 

– Taj na­stav­nik mo­ra da ima i naj­ma­nje 20 go­di­na rad­nog is­ku­stva u vi­so­kom obra­zo­va­nju i da je na­kon sti­ca­nja zva­nja re­dov­nog pro­fe­so­ra ostva­rio re­zul­ta­te u na­uč­nom ra­du, od­no­sno u umet­nič­kom stva­ra­la­štvu i u raz­vo­ju na­uč­no-na­stav­nog pod­mlat­ka na fa­kul­te­tu. Na­ci­o­nal­ni sa­vet za vi­so­ko obra­zo­va­nje utvr­đu­je bli­že kri­te­ri­ju­me za za­klju­če­nje ugo­vo­ra o ra­du na­kon 65. go­di­ne, a vi­so­ko­škol­ska usta­no­va, od­no­sno uni­ver­zi­tet, mo­že sta­tu­tom da pro­pi­še i do­dat­ne kri­te­ri­ju­me – na­po­mi­nju u Mi­ni­star­stvu pro­sve­te. Ova­kva pra­vi­la po­sto­je i u obla­sti zdrav­stva, ali Mi­ni­star­stvo zdra­vlja ni­je bla­go­vre­me­no od­go­vo­ri­lo na pi­ta­nje na­še re­dak­ci­je.  

I po­slo­dav­ci­ma je ta­ko­đe da­ta mo­guć­nost da pro­du­že ugo­vo­re o ra­du oni­ma za ko­je sma­tra­ju da su im neo­p­hod­ni. Ugo­vor o ra­du ipak naj­če­šće pro­du­žu­ju oni ko­ji su sa­mi se­bi ga­zde, ali se prak­sa ču­va­nja rad­ne sna­ge i po­sle nje­nog „is­te­ka ro­ka” u Sr­bi­ji ne do­ga­đa to­li­ko če­sto.  

U Re­pu­blič­kom in­spek­to­ra­tu za rad ne­zva­nič­no sa­zna­je­mo da im se ža­le sa­mo oni rad­ni­ci ko­ji su ot­ka­ze do­bi­ja­li na­kon što su is­pu­ni­li je­dan uslov za pen­zi­ju, ali ni ta­kvih ne­ma pre­vi­še. I oni pod­se­ća­ju da dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci po si­li za­ko­na čim na­pu­ne 65 go­di­na od­la­ze u pen­zi­ju, dok u pri­vat­nom sek­to­ru ne­ma ogra­ni­če­nja u po­gle­du ra­da, pa po­slo­da­vac i za­po­sle­ni mo­gu i dru­ga­či­je da se do­go­vo­re. 

– Ako mu rad­nik vi­še ni­je po­tre­ban, po­slo­da­vac mo­že da mu na­pi­še re­še­nje o pre­stan­ku rad­nog od­no­sa. Ta­kva od­lu­ka je ko­nač­na. Ipak, uko­li­ko že­li da ga za­dr­ži na sta­rom rad­nom me­stu, on mo­že da mu po­nu­di spo­ra­zum u ko­jem mo­ra ja­sno da pre­ci­zi­ra do kog se da­tu­ma rad­ni vek pro­du­ža­va. Ako to od­go­va­ra i po­slo­dav­cu i u in­te­re­su je za­po­sle­nog, on mo­že da na­sta­vi da ra­di na taj na­čin i do kra­ja ži­vo­ta. Ta­kvih slu­ča­je­va u prak­si ipak ima ve­o­ma ma­lo – ob­ja­šnja­va­ju ne­zva­nič­no u in­spek­ci­ji ra­da, i is­ti­ču da pri­vat­ni po­slo­da­vac mo­že da pre­ci­zi­ra ogra­ni­če­nja o ra­du u svo­jim in­ter­nim ak­ti­ma fir­me ili ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom o ra­du.

– U sta­tu­tu fir­me mo­gu da se po­sta­ve ogra­ni­če­nja u po­gle­du go­di­na ži­vo­ta za­po­sle­nog pa ta­ko, re­ci­mo, mo­že da se na­zna­či da u uprav­nom od­bo­ru mo­gu da se­de lju­di sta­ri­ji od 65. Mo­gu da po­sto­je i ogra­ni­če­nja u ra­du me­na­džer­skog ka­dra. Sve ta­kve od­lu­ke po­sta­ju oba­ve­zu­ju­će. Ali, op­šti re­žim gde se pri­me­nju­je Za­kon o ra­du po­tvr­đu­je da u pri­vat­nom sek­to­ru ne­ma ogra­ni­če­nja u po­gle­du ra­da, to jest da sva­ki za­po­sle­ni mo­že da ra­di do­kle god to po­slo­dav­cu od­go­va­ra – na­po­mi­nju nad­le­žni. 

Do 2032. iz­jed­na­ča­va­nje uslo­va za že­ne i mu­škar­ce 

Pre­ma Za­ko­nu o PIO ko­ji se pri­me­nju­je od 1. ja­nu­a­ra 2015. go­di­ne, pro­pi­sa­no je da se uslov za sta­ro­snu pen­zi­ju za že­ne osi­gu­ra­ni­ke suk­ce­siv­no po­di­že sva­ke ka­len­dar­ske go­di­ne za po šest me­se­ci. Go­di­ne ži­vo­ta kao uslov za osi­gu­ra­ni­ke že­ne uve­ća­va­će se do 2032. go­di­ne ka­da će uslo­vi za že­ne i mu­škar­ce bi­ti iz­jed­na­če­ni – 65 go­di­na ži­vo­ta i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja. U Fon­du PIO pre­ci­zi­ra­ju da se uslo­vi za pre­vre­me­nu sta­ro­snu pen­zi­ju po­di­žu do 2024, ka­da će ta­ko­đe bi­ti iz­jed­na­če­ni za že­ne i mu­škar­ce – 60 go­di­na ži­vo­ta i 40 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja. Od 1. ja­nu­a­ra 2018. go­di­ne uslov za sta­ro­snu pen­zi­ju za že­ne bi­će 62 go­di­ne i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža, a za mu­škar­ce 65 go­di­na i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža.