„Zastava” pretvorena u gomilu papira
Kragujevac – Neće nikad propasti. Ako propadne, propašće i država. Tako su nekada govorili radnici „Zastave”, verujući da je njihova fabrika neuništiva, baš kao i njihova zemlja. Ali čitav jedan svet se srušio, bez velike pompe, kao da nikada nije ni postojao, ostavljajući iza sebe tek blede tragove prošlosti o kojima će ubuduće voditi računa samo retki istraživači u svetu jedinstvenog radničkog samoupravljanja.
Socijalistički gigant koji je vozila izvozio u 76 zemalja i hranio 500.000 porodica u SFRJ je posle više od pola veka postojanja pretvoren u gomilu papira, a Istorijski arhiv Šumadije je morao da preuzme oko 500 metara dužnih materijala „Zastava automobila”, nekada najveće fabrike na Balkanu nad kojom je sredinom prošle godine otvoren stečaj. O kakvoj količini dokumenta je reč možda najbolje govori podatak da je kragujevački arhiv, prema navodima direktora ove ustanove Predraga Ilića, godišnje preuzimao između 15 i 20 metara dužnih metara građe.
Po zakonu, nijedan stečaj ne može da se okonča dok se ne reši pitanje arhivske građe koja ostaje iza preduzeća. Ali ko je računao sa tim da će gotovo sva naša preduzeća završiti u stečaju. Bilo je i ranije sličnih slučajeva, ali od pre desetak godina počeli su da propadaju veliki sistemi. Sada smo u ogromnom problemu. Po zakonu, moramo da preuzmemo svu građu, ali nemamo gde da je smestimo, niti imamo dovoljno zaposlenih koji bi radili na sređivanju tog materijala. Zbog „Zastavine” dokumentacije, koja nam je predata u jednom danu, morali smo da zakupimo čitav jedan magacin, ali nije u pitanju samo fabrika automobila, već i „Filip Kljajić”, i „Autosaobraćaj”, i „Romanija”, i mnoge druge firme – navodi istoričar Ilić.
Od sredine prošle nedelje u kragujevačkom arhivu su pohranjene liste radničkih primanja u „Zastavi”, rešenja o bolovanjima i odmorima hiljada zaposlenih, dokumentacija o proizvodnji i finansijskim bilansima fabrike automobila, podaci o poslovnim partnerima, njihovim obavezama i potraživanjima, godišnji planovi rada, pravilnici o sistematizaciji radnih mesta u okviru nekadašnjih OUR-a...
Naš arhiv je od ustanove kulture pretvoren u pisarnicu. Uopšte više nemamo vremena da se bavimo važnom istorijskom građom, što je naša osnovna delatnost. Bivši radnici „Zastave” svakog dana dolaze kod nas, tražeći da im izdamo dokumenta bez kojih ne mogu da dobiju rešenja o odlasku u penziji. Iako imamo mnogo drugih obaveze, te ljude ne možemo da odbijemo i vratimo kući, a zahteve nam, po službenoj dužnosti, šalje i fond PIO. Samo ove godine smo dobili više od hiljadu takvih zahteva. Ovo je veliki problem, ne samo za nas, već i za svaki arhiv u Srbiji. Koliko je firmi otišlo u stečaj u Kruševcu i Kraljevu, a mi pokrivamo ceo Šumadijski okrug. Naša država mora nešto da preduzme kada je reč o zakonskoj regulativi u vezi sa čuvanjem arhivske građe, jer ovako ne ide – kaže istoričar Slavko Stepanović, koji je na sebe preuzeo brigu o obimnoj „Zastavinoj” dokumentaciji.
Stečajni postupak nad „Zastavom”, koja je rekordne 1989. proizvela 220.000 automobila, skoro tri puta više nego što danas proizvodi „Fijat”, vodi se u kragujevačkom Privrednom sudu. Tu se prikupljaju podaci o imovini ovog nekadašnjeg giganta koji je u svim republikama bivše Jugoslavije imao salone automobila, servise, odmarališta i hotele, traži se način kako da se reguliše pitanje dugova koji iznose oko 60 milijardi dinara, ali to neće pomoći kragujevačkom arhivu da reši svoje probleme.
Ovoj regionalnoj ustanovi kulture, koja je pretvorena u groblje uništenih preduzeća iz doba socijalizma, potreban je, ako ništa drugo, bar veći depo u koji će moći da stane sva dokumentacija firmi koje je sa lice zemlje izbrisao novi sistem. Potrebno je i više od 14 zaposlenih, koliko ih trenutno ima, ali kragujevačka lokalna samouprava, osnivač Istorijskog arhiva Šumadije, ne može da odobri prijem novih ljudi sve dok je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
