Deca oskrnavila jevrejsko groblje

„Politika” ima nezvaničnu potvrdu da je reč o Aleksandru K. koji je nakon pomenutog zločina smešten u Dom za decu i omladinu bez roditeljskog staranja „Spomenak” u Pančevu, a da je krajem prošle sedmice, neposredno pre incidenta na groblju, pobegao iz doma sa još dvojicom štićenika.

Dom za nezbrinutu decu „Spomenak” je, kako saznajemo, ustanova otvorenog tipa i štićenici u njemu žive kao kod kuće, što znači da im kretanje nije ograničeno. To se odnosi na sve uzraste štićenika kojih ovde ima uzrasta od sedam do 26 godina. Oni u domu mogu da borave sve do završetka školovanja, završno sa okončanjem fakultetskih studija.

Protiv  sve trojice osumnjičenih maloletnika od 15 i 16 godina podneta krivična je prijava Višem tužilaštvu u redovnom postupku, dok trinaestogodišnjak koji je bio sa njima nije krivično odgovoran.

Čuvar  koji živi u kućici na Jevrejskom groblju je u petak 8. decembra u noćnim satima uočio trojicu tinejdžera kako preskaču ogradu groblja i čuo lomljavu, ali iz nepoznatih razloga o tome nije odmah obavestio policiju. U toku noći 8. i 9. decembra oni su rušili spomenike i divljali po groblju, ali je slučaj prijavljen tek tri dana kasnije.

Uprav­nik do­ma „Spo­me­nak”: Ni­ko od šti­će­ni­ka ne­ma ve­ze sa do­ga­đa­jem u No­vom Sa­du 

„To što se de­si­lo je uža­sno. Na­ša de­ca su da­la iz­ja­ve. Oče­ku­jem da će me ne­ko od nad­le­žnih oba­ve­sti­ti o če­mu je reč ka­ko to već pro­ce­du­ra na­la­že”, iz­ja­vio je za Por­tal 013 in­fo Vla­di­mir Ste­va­nov­ski, v. d. di­rek­to­ra Do­ma „Spo­me­nak” u Pan­če­vu. On je do­dao da ni­ko od šti­će­ni­ka ko­ji su tre­nut­no u ovom do­mu ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa tra­gič­nim do­ga­đa­jem u No­vom Sa­du, ka­da su spa­lje­na dvo­ji­ca bes­kuć­ni­ka.  O. J.

Sa dvanaest godina palio beskućnika, majci se sudi

Je­dan od ma­lo­let­ni­ka ko­ji su osum­nji­če­ni za ru­še­nje Je­vrej­skog gro­blja u Pan­če­vu na­vod­no je je­dan od tro­ji­ce de­ča­ka ko­ji su bi­li za­jed­no u dru­štvu ka­da je u No­vom Sa­du pro­šlog de­cem­bra za­pa­ljen bes­kuć­nik Dra­gu­tin To­dor­če­vić (64). Od po­sle­di­ca ope­ko­ti­na, čo­vek je ubr­zo umro u bol­ni­ci. 

Po­je­di­ni me­di­ji čak tvr­de da je reč o istom onom de­ča­ku iz dru­štva ko­ji je pa­lio kar­to­ne i ba­cao na bes­kuć­ni­ka u snu, i ko­ji je ka­sni­je sme­šten u dom za ma­lo­let­ne pre­stup­ni­ke u Pan­če­vu. On je ta­da imao 12 go­di­na. 

Zbog svog uz­ra­sta ni­je mo­gao da od­go­va­ra kri­vič­no, jer je sta­ro­sna gra­ni­ca od­go­vor­no­sti 14 go­di­na, pa jav­no tu­ži­la­štvo go­ni nje­go­vu maj­ku Dra­gi­nju Jo­va­nov (49). Su­di joj se za gru­bo za­ne­ma­ri­va­nje de­te­ta, za ko­je je za­pre­će­na ka­zna do tri go­di­ne za­tvo­ra. Su­đe­nje ipak ni­je od­ma­klo da­lje od po­čet­ka jer se okri­vlje­na ne oda­zi­va po­zi­vi­ma su­da, a po­li­ci­ja je na dru­go ro­či­šte u no­vem­bru ni­je pri­ve­la, iako je to sud­ski bi­lo na­lo­že­no.

Šta je sa dru­gom dvo­ji­com de­ča­ka iz No­vog Sa­da? U tu­ži­la­štvu je na­šem li­stu re­če­no da u tim slu­ča­je­vi­ma ni­je bi­lo osno­va za po­kre­ta­nje po­stup­ka. Je­dan od njih je bio šti­će­nik Deč­jeg se­la u Srem­skoj Ka­me­ni­ci, a dru­gi ima po­ro­di­cu gde se maj­ka ra­ni­je već ža­li­la no­vo­sad­skom Cen­tru za so­ci­jal­ni rad da ne mo­že da „iza­đe na kraj” sa si­nom.

Oba­vlja­ju­ći van­red­ni nad­zor, so­ci­jal­ni in­spek­to­ri su ta­da kon­sta­to­va­li pro­pu­ste u ra­du struč­nja­ka Cen­tra za so­ci­jal­ni rad u No­vom Sa­du u or­ga­ni­zo­va­nju za­šti­te jed­nog ma­lo­let­ni­ka, te da ni­je obez­be­đen ade­kva­tan tret­man i bla­go­vre­me­no iz­dva­ja­nje iz po­ro­di­ce.

Za dru­gog ma­lo­let­ni­ka na­ve­li su da je stru­čan rad oba­vljen u skla­du sa ovla­šće­nji­ma, da je ma­lo­let­nik upu­ćen u dom­ski sme­štaj, a da je o nje­go­vom po­na­ša­nju vas­pi­tač iz­ve­šta­vao struč­nog rad­ni­ka cen­tra. 

Za tre­će de­te (naj­ve­ro­vat­ni­je de­čak či­joj maj­ci se su­di) na­ve­li su da je cen­tar imao objek­tiv­ne te­ško­će u spro­vo­đe­nju po­stup­ka za­šti­te. Na­vod­no je reč o to­me da je po­ro­di­ca če­sto me­nja­la pre­bi­va­li­šte, pa ni maj­ka ni de­te ni­su bi­li do­stup­ni so­ci­jal­nim rad­ni­ci­ma. Pro­pu­sti ni­su na­đe­ni u De­či­jem se­lu. S. Kovačević