Jelke stižu i brzom poštom

U prilog osavremenjavanju svega što ima veze sa jelkama govori i činjenica da su imitacije sve kvalitetnije, izrađene čak i od svile, svetleće, ali sa led sijalicama, tako da pojedini trgovci daju i garanciju da će jelka narednih deset godina biti „vitalna i lepa”. Oni koji žele u svom domu svežinu i prepoznatljiv miris četinara nemaju dilemu te vrste – njima ostaje da se opredele da li će sečeno drvo ili ono sa busenom po ceni od 400 do 2.500 dinara, u zavisnosti od veličine i vrste, da li su u saksiji ili ne.

Naravno, tu su i sečene, malo jeftinije, ali ih ne treba kupovati bez potvrde da su kontrolisano uklonjene iz prirode, jer je u protivnom reč o prodaji na crno koju svakako valja prijaviti inspektorima, budući da će tržišna i finansijska inspekcija kontrolisati promet novogodišnjih jelki.

Prema podacima JP „Srbijašume”, za novogodišnje praznike se u privatnim šumama legalno poseče oko 2.000 jelki, najvećim delom u zapadnoj Srbiji. Odabir stabala za seču radi se u skladu sa Zakonom o šumama i propisanim pravilnicima, i uglavnom to budu jelke koje se odstranjuju zbog kontrolisanog proređivanja šume, da bi stabla koja ostanu mogla normalno da rastu narednih decenija.

Iz „Srbijašuma” i ovog decembra stiže apel da se kupuju sadnice, koje će posle praznika moći da se zasade, nastave da žive, kako bi se i na taj način podržala zaštita životne sredine. To je i razumljivo, s obzirom na to da se poslednjih godina suočavamo sa problemom sušenja šuma i pojavom šumskih požara.

U velikom beogradskom rasadniku rekli su nam da je za kićenje ove godine posebno tražena Pančićeva omorika. Traži se zbog lepog izgleda, a i podnosi stres izazvan promenom temperature i lakše se privikava na gradske uslove.

– Zna se da bi pre unošenja u toplu sobu svaki četinar trebalo nekoliko dana držati u hladnoj prostoriji da bi se adaptirao i lakše podneo toplotu doma, ali ga i kad se unese u kuću treba držati što dalje od grejnog tela – poručuje inženjer Željko Marković i dodaje da se, dok je u sobi, jelka ne zaliva, samo joj povremeno treba prskati četine vodom, da ne bi pre vremena počela da raste i da posebno treba voditi računa da se ukrasima ne povredi vršni pupoljak. Nakon prazničnih dana drvo valja ponovo postepeno iznositi, prvo u hladnu prostoriju, pa onda i napolje.

Ukoliko postoje uslovi, bilo bi dobro da u zaštićenom prostoru ostane do kraja zime da ne bi izmrzla. Pomenimo da duglazija ima mekane četine zelene boje, jakog mirisa na koru od narandže, pa se i ona našla među odabranima za praznične dane. Najjeftinija i najčešće gajena kao novogodišnje drvo je smrča. Njen najlepši i jedan od najotpornijih varijeteta jeste srebrna smrča, koja ujedno i najbolje podnosi presađivanje. Dugoigličasta ili srebrna jelka najotpornija je među jelama, ali i jedan od najlepših četinara uopšte. Ima izuzetno duge četine, srebrnastozelene ili srebrnastoplave. Otporna je na mraz, sušu, vetar, a ni gradski uslovi joj ne smetaju. Dobro raste na svim zemljištima.

I šta onda izabrati – smrču ili jelu? Smrča ima lep oblik krošnje. Ako je bitnije da što duže ostane u sobi i da iglice ne popadaju brzo sa nje, onda izbor pada na jelu.

Koliko će i kako jelka preživeti praznične dane do sadnje u dvorištu, parku ili na terasi zavisi od tretmana, ali ukoliko je sa busenom, u kućnim uslovima ne bi trebalo da ostane duže od 15 do 20 dana.

Samo grančica za badnjak

Božić ne može bez badnjaka kao obeležja ovog najvećeg praznika Srpske pravoslavne crkve, koji podrazumeva hrastovu granu, drenov prut i slamu, znamenja dugovečnosti, zdravlja i rođenja Isusa Hristosa.

Badnjak se uglavnom uzima od cera, jer listovi na njegovim granama opstaju u toku zime. Sečenje badnjaka se toleriše ako nije reč o velikim granama. Međutim, ukoliko neko seče mlada stabla, visine tek metar-dva, imaće posla sa inspekcijom.