Republički budžet pun, opštinske kase prazne

Planirano povećanje neoporezivog dela zarade obradovalo je privrednike, ali ne i opštinare, čiji budžeti se najvećim delom finansiraju od ovog nameta. Samo po tom osnovu lokalne kase će, sledeće godine, imati pet milijardi dinara manje prilive, pokazuje računica Fiskalnog saveta. To čini tri odsto lokalnih prihoda.

Istovremeno, rashodi opština i gradova biće veći pet milijardi jer su zarade predškolskim ustanovama, koje se isplaćuju iz lokalnih kasa, povećane 10, a plate zaposlenima u lokalnoj administraciji biće veće pet odsto.

– Pri tom, neće sve lokalne samouprave biti jednako pogođene, već će gubitak prihoda biti nesistematski raspoređen u zavisnosti od zaposlenosti i visine zarada u lokalnim samoupravama, što će samo dodatno produbiti horizontalne neravnoteže koje su već sada izražene – navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Lokalni budžeti se već sada suočavaju sa problemima: imaju velike docnje, male investicije i lošu komunalnu infrastrukturu, velike subvencije za lokalna javna preduzeća…

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, istakao je pre nekoliko dana da će u nezavidnoj situaciji biti Kragujevac i Niš, koji su počeli da primenjuju programe konsolidacije javnih finansija, a ove dve mere će im dodatno otežati da izbalansiraju budžet.

Saša Paunović, predsednik Opštine Paraćin (Demokratska stranka) kaže da lokal već pet godina ima smanjene prihode, a da će od sledeće godine biti suočen i sa većim rashodima. Plate na lokalu su smanjene u januaru 2015. godine po Zakonu o privremenom umanjenju zarada. Međutim, to što su rashodi za zarade bili manji 10 odsto nije smanjilo troškove lokalnim samoupravama, jer je lokal, po zakonu u obavezi, da razliku uplaćuje u republički budžet.

– Očekivali smo da će Zakon o privremenom umanjenju biti ukinut i da će na taj način zarade na lokalu biti povećane, što za nas ne bi bio trošak. Ovako zakon ostaje na snazi, a plate su lokalnoj administraciji uvećane pet, a zaposlenima u predškolskim ustanovama 10 odsto. I dok za lokalne budžete ta mera znači povećanje rashoda, republikom budžetu ona donosi veće prihode, jer će sume, koje po osnovu privremenog umanjenja lokal uplaćuje u centralnu kasu, sada biti veće – objašnjava Paunović i dodaje da će drugi udar biti povećanje poreskog cenzusa.

Rast neoporezivog dela plate smanjiće prihode lokala, jer je porez na zarade najveći izvor lokalnih prihoda, dodaje naš sagovornik.

Sa druge strane, Bojan Radović, predsednik opštine Aranđelovac (Srpska napredna stranka) kaže da će sa rastom plata biti istovremeno i povećani prihodi od poreza na zarade.

– Sve lokalne samouprave će, takođe, morati dogodine da porade na većem obuhvatu poreza na imovinu – kaže Radović i dodaje da će i to biti mera koja će povećati lokalne prihode.

Radović računa i da će povećanje neoporezivog dela zarade povećati prilive u aranđelovački budžet.

– Svako poresko rasterećenje privrede za rezultat ima veće zapošljavanje i prelazak jednog dela privrede iz nelegalnih u legalne tokove – kaže Radović.

Na konstataciju da se vrlo retko događa da povećanje rashoda ima fiskalno neutralan efekat na budžet, odnosno da ne povećava minus u kasi, Radović odgovara da je iskustvo Aranđelovca drugačije.

– Naši prihodi su ove godine bili znatno veći nego što smo prvobitno očekivali – zaključuje Radović.