Turski intelektualci beže u Grčku

Grupa od 33 turskih državljana izvedena je pred istražnog sudiju na Hiosu jer su ilegalno ušli u zemlju i prekršili grčke zakone. Tek u sledećoj etapi, razmatraće se njihovi zahtevi za dobijanje  azila i eventualni ostanak u Grčkoj.

Podsetimo, grčke vlasti su dale politički azil osmorici turskih oficira koji su posle pokušaja državnog udara protiv predsednika Erdogana u leto 2016. prebegli u Grčku. Posle sudskog procesa, s obzirom na opasnost koja im je pretila ukoliko se vrate u domovinu, grčke vlasti su odbile  njihovu ekstradiciju. Ovo je izazvalo ozbiljno zaoštravanje u odnosima dve zemlje, mnogo pretnji i ultimatuma sa turske strane ali bez rezultata. Turski oficiri ostaju u Grčkoj iako je prilikom nedavne posete, turski predsednik Erdogan još jednom stavio do znanja da Ankara ne priznaje odluku ovdašnjeg suda i i dalje insistira na izručivanju turskih oficira.

Inače, poslednjih godina turski državljani su sve brojniji gosti u Grčkoj, ali i kupci nekretnina. Samo na severu zemlje, u okolini Aleksandrupolija koji je najbliži granici ali i u Solunu, Turci kupuju nepokretnosti. Reč je o dobrostojećim biznismenima, pripadnicima turske inteligencije i elite koji u Grčkoj vide mirnu luku za dalji život, vrata za Evropu. Prodavci nekretnina zadovoljno trljaju ruke jer iz dana u dan raste interesovanje ali i kupovina velikih stanova u solunskoj i atinskoj regiji. Ne objavljuju se precizni podaci o broju prodatih stanova ali je jasno da je reč o nepokretnostima vrednosti od preko 250.000 evra čime se prema zakonu, automatski stiče pravo na petogodišnji boravak. On, ukoliko se stan ili vila ne otuđe, prerasta zatim u neograničeni boravak u Grčkoj, otvara vrata prema Evropskoj uniji, daje mogućnost putovanja i oslobađanja od stega u domovini koje svi ne prihvataju na isti način.

Da Turci vole da makar vikendom borave u Grčkoj svedoči i sve veći broj restorana sa domaćom kuhinjom koji se otvaraju u Solunu i okolini. Ali ništa manje Turcima se sviđa i grčka kuhinja, gostoprimstvo, otvorenost, način života.

U poslednje vreme, sve više mladih parova čak iz Turske putuje u Solun radi sklapanja braka u turskom konzulatu. U poslednje dve godine više od 120.000 Turaka je u svom konzulatu u Solunu zatražilo informacije ili sklopilo brak. Tamo na produženi vikend stižu cele porodice sa strane verenika kako bi se upoznale sa detaljima venčanja, razgledali mesta za organizaciju slavlja i ujedno uživali u lepotama grada.

Oni koji se odluče za venčanje u konzulatu stižu sa mnogobrojnom rodbinom i prijateljima. U Solunu se rešavaju svi detalji, bira venčanica, prstenje, cveće, planira cela ceremonija. Svečani ručak je u nekoj od solunskih taverni koje  nude domaće ali i turske specijalitete. Mladi neretko slavlje nastavljaju u nekom od noćnih klubova u kojima nastupaju grčke zvezde ali po pozivu, i iz Turske.

Na pitanje „čemu sve to”, mladi parovi iz Turske imaju jednostavan odgovor: Žele da se osećaju slobodno, da se venčaju u atmosferi kakvu oni žele, da pokažu okruženju da su u stanju da izaberu i plate drugačiji provod koji će pamtiti celog života.