Big Mek poznatiji od Biblije

Amerikanci znaju mnogo više o dodacima koji ulaze u sastav Mekdonaldsovog „big meka” nego o biblijskih deset zapovesti, ukazalo je istraživanje. Anketa koju je sprovela agencija „Kelton riserč” pokazala je da je 80 odsto od hiljadu anketiranih u stanju da navede sve osnovne sastojke čuvenog hamburgera.

Međutim, samo 60 odsto ispitanika zna za jednu od deset zapovesti: „Ne ubij”. Njih 45 odsto pamti zapovest „Poštuj oca i majku”, dok čak 62 odsto zna da kiseli krastavčići ulaze u sastav „big meka”.

Brza hrana je, uostalom, odavno postala sinonim za jela koja imaju previše masti i soli. Međutim, sada se u industriji brze hrane pojavljuje nešto novo – što bi moglo da promeni takvu asocijaciju. To, zapravo, pokazuje i izveštaj iz američkog restorana „Posno i zeleno”.

Kad se pomene brza hrana, većina ljudi pomisli na hamburgere i pržene krompiriće, na hranu bogatu mastima i solju koja je prihvaćena širom sveta i koja je poslužila i kao inspiracija za film „Deset zapovesti”, na temu o zaljubljenosti Amerikanaca u hamburgere.

Alarm se, ipak, već oglasio. Uspaničeni zbog naglog porasta broja umrlih od različitih vrsta karcinoma, američki naučnici su sačinili listu, neku vrstu „Vodiča kroz hranu i piće”, koji ljude upoznaje sa opasnostima koje vrebaju.

Povod za hitno delovanje je zvaničan podatak američkog Nacionalnog instituta za borbu protiv raka da su loša i pogrešna ishrana, ali i fizička neaktivnost uzrok trećine smrtnih slučajeva od raka, međutim  još nije pronađena direktna veza između specifične vrste hrane i određene vrste karcinoma.

U isto vreme, jedan restoran u južnoj Kaliforniji sada pravi mali prodor u veliko tržište brze hrane. Restoran je nazvan „Posno i zeleno” i specijalizovan je za, navodno, zdravu organsku brzu hranu, a njegov osnivač je Migel Paterson.

„Najveći razlozi zbog kojih se ljudi danas razbolevaju i ne hrane se zdravo jesu komfor i vreme”, tvrdi Paterson. U njegovom restoranu  služe se salate, proteinski šejkovi i laka hrana. Sve što se ovde nudi potiče iz lokalnih bašta i gajeno je bez đubriva, pesticida i aditiva. Hrana takođe nema masti i soli.

„Ime je ’Posno i zeleno’. Mi jedemo posno i mislimo zeleno”, tvrdi ovaj vešti kulinar. Reklamne poslovne kartice su napravljene od semenki divljeg cveća. Kutije za hranu su biorazgradive, kao i viljuške i kašike. „Osamdeset odsto kašika, viljušaka i noževa napravljeni su od krompirne mase. Mogli biste da ih ispržite i pojedete”, obaveštava goste Paterson.

Restoran „Posno i zeleno” već planira da se širi. I ko zna, možda bi mogao i da promeni način na koji mislimo o brzoj hrani.