Srbin kupuje klub od Škota u Los Anđelesu

– Godinama su najveći neprijatelji fudbala u Americi bili doseljenici iz Evrope. I pored toga što je fudbal u Meksiku bio sport broj jedan, u Americi su priznavali samo američki fudbal, bejzbol, košarku i hokej – govori Den Tana koji je u fudbalu duže od šest decenija, a počeo je u Crvenoj zvezdi kao Dobrivoje Tanasijević. – Amerikanci su vladali njihovim sportovima, a naš fudbal, koji se tamo zove soker, igran je u raznim gradovima i državama poluprofesinalno. Potpunu kontrolu nad sokerom imali su stranci. Imena klubova su govorila o poreklu njihovih osnivača. Tako su Nemci imali Los Anđeles Kikers, Ukrajinci - Filadelfija Ukrajins, Jugosloveni - Jugoslav Amerikans, Škoti – Los Anđeles Skots... Samo jedan klub je imao američko ime. Zvao se Holivud Stars, a osnovali su ga Englezi koji su bili glumci, producenti, režiseri. Fudbalska federacija SAD u svakoj državi imala je podsaveze koji su vladali i nije ih zanimalo da se fudbal širi. Postojala je poluprofesionalna liga, sa posetama koje su išle od tri do šest hiljada. Fudbal je bio mesto gde su ti doseljenici iskazivali mržnju i podeljenost koju su doneli iz Evrope, Južne Amerike, Azije...

Amerikanci se nisu zainteresovali za fudbal ni posle njihove antologijske pobede protiv Engleske od 1:0 na Svetskom prvenstvu u Brazilu 1950, što je njihovo treće i poslednje učešće na mundijalima za prvih šest decenija (1930-1990). Den Tana to ovako objašnjava:

-Za Ameriku su u to vreme igrali isluženi stranci koji su uzeli njeno državljanstvo. Uglavnom bivši profesionalci iz Evrope. Pobeda protiv Engleske odjeknula je u čitavom svetu, ali ne i u Americi. Za Ameriku to nije značilo ništa. Slavilo se u manjim gradovima, u zajednicama koje su imale dodir s fudbalom. Kao igrač sa velikim iskustvom prepoznao sam tu situaciju. Znao sam da fudbal tako nikada neće postati američki sport.

Sredinom pedesetih Den Tana je stigao u Los Anđeles gde je igrao za Amerikan Jugoslavs, pokušavajući ujedno da pokrene neki biznis (što će se itekako obistiniti). Tih godina družio se sa Španacem Žanom Leonom koji je često dolazio na lokalne kalifornijske derbije.

-U vreme dok sam još igrao fudbal i bavio se glumom pričao sam Leonu da bih voleo da probudimo fudbal u Americi, a 1960. godine predložio mi je da zajedno kupimo jedan klub. I tako smo kupili Los Anđeles Skotse, klub škotskih iseljenika, koji je igrao u Južnokalifornijskoj ligi. Hteli smo da ga prekrstimo u Los Anđeles junajted, ali nam je Fudbalski savez SAD rekao da u nazivu mora da ostane Skots. I onda smo postali Skots junajted. Trebalo je samo da platimo 3.000 dolara, koliko je klub dugovao. Za te pare je tada mogao da se kupi najskuplji kadilak. Pošto je Leon bio zauzet, dogovor je bio da se ja pozabavim organizacijom kluba, tako da sam bio i predsednik i generalni menadžer.

Den Tana je za trenera postavio Anhela Migela Gleriju koji je radio u River Plati. Među nasleđenim igračima uglavnom su bili Škoti.

-Imali smo pet-šest igrača iz Škotske koji su nekada bili prvorazredni igrači u svojoj zemlji, poput Bilija Stila. Doveli smo nekolicinu iz Južne i Srednje Amerike, neke iz Jugoslavije, i stvorili odličan klub. Već u prvoj sezoni 1960/61. bili smo najbolji klub, ali smo u Kupu SAD nesrećno izgubili u finalu u Filadelfiji, od Filadelfije Ukrajins, sa 4:3. Posle tog meča, ekipa se vratila nazad u Kaliforniju, a Žan i ja smo otišli u Njujork, pošto su želeli da nas upoznaju sa predsednikom i generalnim sekretarom Fudbalskog saveza SAD. Nismo bili impresionirani. Imali su svega 30 kvadrata na 50. spratu jednog nebodera. Tu je sedeo generalni sekretar Džo Bareskil, poreklom Škot. Nije tu bilo uopšte rođenih Amerikanaca. Gde god smo se okrenuli, bili su naturalizovani Amerikanci. Uostalom, i ja sam bio jedan od njih. Ipak, mi Srbi smo bili među onima koji su udarili temelje modernog fudbala u Americi...

(Sutra: Real u gostima kod Dena Tane)