Pojas Presvete Bogorodice svečano ispraćen na Svetu Goru

Časni pojas Presvete Bogorodice juče je, uz najviše crkvene i državne počasti i učešće Garde Vojske Srbije, orkestra MUP-a, folklornih društava, horova, bogoslova, svečano ispraćen iz Hrama Svetog Save u Beogradu ka manastiru Vatoped na Svetoj Gori. Svetinji se od Spasovdana, 29. maja, poklonilo 916.825 vernika, prema podacima SPC.

Prethodno su i juče ujutru kolone vernika, u kojima je, kao i prethodnih dana, kako je saopštila SPC, najviše bilo mladih, sa molitvom na usnama priticale pod svodove hrama i laganim hodom, prolazeći ispod pojasa Presvete Bogorodice, koja je u skladu sa viševekovnom tradicijom i praksom prisutnom u svim pravoslavnim crkvama, podignuta na postolje unutar Svetosavskog hrama kako bi svako od pristiglih dobio blagoslov. 

Patrijarh srpski Porfirije služio je moleban u hramu zajedno sa igumanom manastira Vatoped arhimandritom Jefremom, nakon čega je časni pojas upućen ka aerodromu. Moleban je započeo spuštanjem svetinje sa postolja na kojem se nalazila od petka veče, ispod kojeg su vernici prolazili kako bi dobili blagoslov.

Molebnu su prisustvovali ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski i ministar bez portfelja Nenad Popović.

Ranije je u besedi tokom služenja liturgije patrijarh Porfirije istakao da smo u vremenu koje je često ispunjeno bukom, nemirima, podelama i sukobima, „ovde danima gledali jednu sasvim drugačiju sliku”.

„Stotine hiljada ljudi su hodočastile u tišini, miru i slozi. Strpljivo su čekali, noseći molitvu u srcu ne samo za sebe nego i za svoje bližnje, za dobro svih, za mir među ljudima, za slogu u porodicama, za radost dece, za zdravlje bolesnih, za utehu onih koji stradaju i za svaki istinski duhovni napredak i rast. Mnogi su čekali i po deset, dvanaest, pa i četrnaest sati da bi celivali ovu svetinju. Čekali su u miru, strpljenju, u molitvi. Nikome nije bilo teško, jer tamo gde postoji ljubav, tamo gde postoji vera, ljubav prema Bogu, čovek ne broji ni korake, ne broji ni sate. Kada čovek stoji pred tajnom Božjom, tj. kada mi stojimo pred tajnom Božjom, pred živim Bogom, vreme prestaje da se meri časovnikom, a srce naše počinje drugačije da kuca i da živi drugačijim ritmom. Za trenutak smo osetili kako izgleda svet, kako izgledamo mi kada se sabiramo oko onoga što je sveto, kada je molitva važnija od rasprave, brat važniji od protivnika, zajednica važnija od sukoba, od razmirica, od podela”, kazao je patrijarh.

Srpski patrijarh je ukazao da su se mnogi ovih dana pitali otkuda to, otkuda toliki narod. Pa zar u Srbiji?

„Kakva je to sila koja je pokrenula stotine hiljada ljudi da dolaze i strpljivo čekaju satima kako bi se poklonili jednoj svetinji? Neki su na osnovu svojih kapaciteta i mogućnosti pokušavali da ovaj događaj, jer to je događaj kao što je i crkva događaj, objasne sociološkim, neki psihološkim ili čak političkim kategorijama i razlozima. Svako od njih je možda i prepoznao i pogodio poneki spoljašnji aspekt ovog našeg sabiranja, svetog sabiranja. Međutim, suština ostaje dublja od svakog spoljašnjeg objašnjavanja, suština ostaje neshvatljiva i nerazumljiva samo golom logikom ovog sveta i samo našim ljudskim raciom”, naveo je patrijarh.

Ovde se, naglasio je, ne radi o fenomenu koji može do kraja da se razume statistikom, logikom ili matematičkim formulama.

„Ovde je reč o veri. A vera je, draga duhovna deco, uvek veća od onoga što možemo izmeriti i izračunati. Ona je šira od našeg razuma, dublja od naših osećanja i uzvišenija od svega što možemo videti golim okom i što možemo dodirnuti svojom rukom. Ona naravno ne odbacuje ni razum ni telo, ali sve to preobražava, uzdiže u duhovnu sferu postojanja gde važi drugačija logika i postoje drugi zakoni. Vera ne obuhvata samo jedan deo našeg bića, nego nas obuhvata celovito, obuhvata čitavog našeg čoveka, i naš um, i naše srce, i dušu, i telo. Vera je, u krajnjoj liniji, sinonim ili druga strana ljubavi. A tamo gde postoji ljubav, nije dovoljna samo logika, logika ovog sveta, jer ljubav se ne dokazuje argumentima, isključivo i samo vidljivim. Ona je tajna, ona se živi, ona je iskustvo, ona je odnos, ona je susret i zajednica. Tako je isto i sa verom. Vera je živo iskustvo naše zajednice sa Bogom, a vera i ljubav zajedno rađaju poznanje, rađaju znanje. Nije obrnuto, ne prethodi znanje pa tek onda dolazi vera i ljubav. Vera i ljubav daju istinsko i pravo, potpuno i celovito znanje, poznanje Boga i poznanje čoveka. Tek kada istinski verujemo i istinski ljubimo, tada možemo i da poznajemo, kako nas uči Sveti apostola Pavle”, naglasio je patrijarh.

Napomenuo je da smo „deca dostojna Svetoga Save i Svetoga kneza Lazara. Pojas Presvete Bogorodice vraća se u manastir Vatoped, ali blagoslov ostaje sa nama kao poziv da i mi budemo bolji ljudi – narod mira i Božji. Osetili smo za trenutak kako izgledamo kada se sabiramo oko onoga što je sveto, kada je molitva važnija od rasprave, brat od protivnika, zajednica od razmirica i podela”, naveo je patrijarh. Naglasio je da je sila pojasa Presvete Bogorodice pokrenula ljude na dolazak i čekanje u redu satima.

„Dolazili su i starci i mladi, deca i roditelji, bolesni i zdravi, i oni koji nose radost u srcu, i oni koji nose teret teškog života. Ima, mi to dobro znamo, i još mnogo onih koji su želeli da dođu i da se poklone ovoj svetinji, ali zbog bolesti, starosti ili nemoći ili drugih, bilo kakvih životnih okolnosti, to nisu mogli. Neka znaju da mi koji smo dolazili, vi koji ste dolazili, došli ste i za njih, i da će Presveta Bogorodica i njih blagosloviti i da njih nije zaboravila”, naveo je patrijarh Porfirije.

Patrijarhu su na liturgiji sasluživali arhijereji: sremski Vasilije, bački Irinej, vranjski Pahomije, braničevski Ignatije, kruševački David, niški Arsenije, pakrački i slavonski Jovan, buenosajreski i južnoamerički Kirilo, osečkopoljski i baranjski Heruvim, valjevski Isihije, šabački Jerotej, hvostanski Aleksej, lipljanski Dositej, toplički Petar, jenopoljski Nikon i moravički Tihon; visokoprepodobni arhimandrit Jefrem, iguman svetogorskog manastira Vatoped, i njegovo sveto bratstvo. Pored njih i brojno sveštenstvo i monaštvo SPC.

„Duhovnu radost i milinu u srca i duše svih sabranih svojim prisustvom je unela visokoprepodobna mati Haritina, igumanija Pećke patrijaršije”, navedeno je iz SPC.

Podsetimo, zbog velikog interesovanja vernika, boravak ove relikvije u našoj zemlji produžen je dva puta na inicijativu patrijarha Porfirija.