Kisindžer obezbeđuje radne vize našim igračima

– Normalno, svima su dede i pradede došle od nekuda, ali ova deca su bila „bez akcenta”. Roditelji su plaćali opremu, a treniranje je bilo besplatno. Međutim, Fudbalski savez SAD nas je suspendovao, postavljajući uslov da mu svako dete plaća članarinu. Kad su Amerikanci to čuli - a među roditeljima dece bilo je dosta advokata - odmah su se udružili i tužili Savez koji je izgubio – kaže Tana.- Hans nam je time dao vetar u leđa da stvorimo profi ligu. Svi su pričali o dečjoj ligi. Na poljanama gde su klinci igrali bezbol, odjednom su se igrao fudbal. Na ruku nam je išla i ekononmska kriza koja je pogodila druge sportove koji su imali glomaznu i skupu opremu, kao američki fudbal i bezbol, u kojima deca mogu lakše da se povrede. I uključivanje devojčica doprinosilo je popularnosti. Odjednom, televizija i kompanije koje proizvode prašak za odeću, uzimaju decu s fudbala i njihove majke koje im peru opremu.

U takvoj klimi, dva američka Bila – Koks i Katler, i jedan srpski Den – Tana, rešili su početkom 1966. da dogodine osnuju profi ligu.

– Savez nas je podržavao u tome, jer je od nas imao 12 posto prihoda od letnje lige. Rečeno nam je da smo nas trojica oni koji bi trebalo da uspostave tu ligu. Dali su nam odrešene ruke da nađemo investitore i igrače. Našli smo 14 investitora. Cilj nam je bio da okupimo ljude koji su u američkom fudbalu, košarci, bezbolu i hokeju, da se ne takmičimo protiv njih. U svim gradovima imali smo ljude poznate u sportu, ekonomiji pa i politici. Obišao sam svet, zajedno sa Alom Kacmarekom i Čarlijem Hotonom, da bismo najavili osnivanje lige. Trebali su nam igrači, treneri, novinari, TV komentatori... Niko nije znao da piše o fudbalu u Americi. Kacmarek je bio ortak sa Katlerom u Čikagu, a Hoton sa grupom iz Sent Luisa. Hoton je bio bogat, politički jak čovek, koji je sa Džonom Kenedijem delio sobu na fakultetu u Harvardu. Kacmarek je bio Poljak, ja Jugosloven, a Hotona su nam pridodali da bi bio uključen jedan klasični Amerikanac. U Londonu smo održali pres-konferenciju, pa smo produžili za Minhen, Beograd, Brazil, Argentinu... Svuda smo tražili od saveza i klubova da nam obezbede igrače koji su na zalasku karijere ili su je završili.

Tana, Kacmarek i Hoton su odveli u Ameriku 180 igrača i 14 trenera. Najviše iz Jugoslavije – 45 (od toga 90 odsto Srba, ističe Tana). U Beogradu su proveli nekoliko dana.

– Sve je išlo po planu, dok nam američki Savez nije u decembru 1966. – samo pet meseci pre početka prve sezone – saopštio da je pravo za formiranje profesionalne lige dao drugoj grupi ljudi, koja nema ništa: ni igrače, ni trenere, ni klubove! Ta prava je dobio Džek Kent Kuk, veoma bogati Kanađanin, koji je u to vreme držao Los Anđeles Lejkerse u košarci i Los Anđeles Kingse u hokeju. Imao je lošu reputaciju. Znali smo ga odranije, jer je hteo da nam bude partner u Los Anđelesu, međutim, odbili smo ga. Nudili smo mu 25 odsto, ali nam je rekao da nikada ne ulazi u posao ako nema 51 odsto. Radio nam je iza leđa i pridobio Savez kojem smo mi nekoliko godina punili kasu. Kent Kukov advokat bio je Alan Rotenberg, s kojim sam ja posle sarađivao u organizaciji Svetskog prvenstva u SAD 1994.

Den Tanina grupa je imala sve spremno, a Kent Kukova ništa. Tana je s partnerima odlučio da ide do kraja i tako je Nacionalna profesionalna soker liga (NPLS) počela 16. aprila 1967, dok je Kent Kukov Junajted soker asosijejšn (USA) počeo svoje takmičenje 28. maja, sa privremeno „uvezenim” klubovima iz Evrope (Vulverhempton je predstavljao Los Anđeles vulfse, Aberdin – Vašington vajpse, Stouk sa Gordonom Benksom – Klivlend stoukerse, Dandi junajted – Dalas tornado, brazilski Bangu – Hjuston stars, italijanski Kaljari – Čikago mustangs, urugvajski Sero Portenjo – Njujork skajlajnerse... Svaka američka franšiza platila je po 250.000 dolara evropskim klubovima koji su je predstavljali.

– Oni su činili sve da nas upropaste, dovodeći evropske klubove da igraju za njih u isto vreme kad mi igramo. Međutim, mi smo imali sve, a oni ništa. Ustvari, u jednom trenutku smo shvatili da smo prevideli da nam je potrebno više od 300 radnih viza, za igrače, trenere i njihove porodice. Onda je Hoton pozvao svog prijatelja Henrija Kisindžera, čija politička karijera je bila u usponu. Tako smo zahvaljujući Kisindžeru i američkoj Vladi dobili za jedan dan više od 300 radnih viza. Srba je na tom spisku bilo najviše. Vlada je to učinila za našu ligu, iako ju je Savez proglasio ilegalnom.

Sutra: Naši Klipersi prvi šampion Amerike