Večita pešadija i srodne pesme
Čačak – Književnoj publici u ovom gradu predstavljena je zbirka izabranih stihova Branka V. Radičevića (1925–2001) „Večita pešadija i srodne pesme” koju je priredio dr Dragan Hamović. Vredan tematski odabir Radičevićeve lirike jeste zajedničko izdanje Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” iz Čačka i Biblioteke opštine Lučani u Guči, pa ove kuće još jedared svedoče da, stavom prema čuvanju zavičajnog kulturnog nasleđa, borbeno slede zaveštanje samog pesnika, koji je obimnim književnim opusom, ali i čitavim delovanjem, potvrđivao svoju misao da je „zavičaj najviša tačka sveta”.
– Kad se središnji Brankov pesnički niz sabere iz raznih zbirki, pa mu se pridoda i ogled „Plava linija života” – koji se dugo uzimao kao etnografski a ne programski i autopoetički tekst prvog reda – vidimo da je reč o velikoj poeziji što je neopravdano uklonjena iz vidokruga kritike i književne istorije, valjda zato što je preterano, suviše eksplicitna i nadmoćno srpska. Kada figuru Branka V. Radičevića smestimo u prvu postavu posleratnog pesničkog modernizma, pored Pope, Pavlovića, Raičkovića i Miljkovića, vidimo da njegova poetika čini most između najsvojskijih impulsa domaće avangarde i postavangardnih sažimanja njenih otkrića arhetipske sfere – besedio je Hamović na predstavljanju.
Usput je Marko Stanojević na trubi izveo čuvenu melodiju „Sa Ovčara i Kablara”, pa su prikazani zvučni i video snimci intervjua sa Brankom V. Radičevićem, sačuvani u bogatoj zbirci Zavičajnog odeljenja čačanske biblioteke, kao svedočanstvo o negdašnjim stopama jednog od utemeljivača Disovog proleća u Čačku i Dragačevskog sabora u Guči. Glumac Ljubivoje Tadić nadahnuto je kazivao pesme iz zbirke, podsetivši sve na mnogobrojna izvođenja svoje diplomske predstave „Krajputaši”, nastale na osnovu tekstova epitafa što ih zapisaše Branko V. Radičević, Radojko Nikolić i Radovan M. Marinković.
Kako su se, u ono doba, nizala pesnikova zlatna slova? Evo jedne beleške Radičevićeve iz „Večite pešadije...”
„Šta znače velika i mala slova u kitnjastom rukopisu narodnih klesara. Otadžbina se piše velikim slovom. Smrt, iako je unesrećila porodice, takođe se dostojanstveno uspravlja velikim slovom. Velikim slovom za Mladost, Brata i popevku ’Oooj’. Malo slovo za izdajicu i bugare. Veliko slovo za dobrodeljnog Domaćina, Srbina. I Živeti se piše velikim slovom. Ima tu neobične slučajnosti. Zar malim slovom napisati Odličan Vojnik, Boreći se Protiv Austrije za Dobro Svoje Otadžbine i Slobodu Naroda Pogibe na Malom Panasu – selo Gostilje u Bosni. Naš Dobri Drug, Brat, upokojeni Risim Božović iz Dragojevaca; Čuveni Kovač...
I kako naučiti klesare pravopisu? Oni su samo sastavljali tekstove. Naručilac ispriča pogibiju a oni je odmah, svojim rečima, opišu i uklešu u kamen. Dirljiva je ta polupismenost koja je tako emotivna da bi nam smetale stroge i pravilne rečenice. Evo partije pisane malim slovima, neshvatljivim skraćenicama, tačkama i zapetama za pogibšeg Čačanina...
’Oj srbine brate i srpkinje mile. Seje, nehitjte pročitajte ovaj večni spomen, moj gde sam mlađani život dao svoj ovaj spomenik pokazuje krabrost pok. Dragutina J. Lazovića, iz loznice kao borca srpskog vojnika. 1. čl, B. 1. p. 10. peš. p.tak. koji je učestvovao, u srpsk. turskom ratu 1912 g. oslobodiše kosovo ravno iunapred sve odoše arnaute pokoriše preko albanije brdovite i krševite pretrpeše glad žeđ umor dok izađoše kmoru jadranskom i tuna položaje zauzeše baviše se pogodine u draću tirani kroji kada je i skadar oslobođen. kadaje došlo naređenje dase. otud krene za Srbiju slavnu obišli su morem lađama. grčkom kroz solun prošli. u skoplje došli i tuna su odmor učinili u to vreme stiže nemil glas udariše izdajice bugari na nas. slavno i junački boreći se s bugarima kod drenka brda kamenitai uz drenak. juriš učiniše tu izgubi život na megdanu 18 juna 1913 god. svog života koi svojim kostima velike granice Srbije postavi...’
Vojnik iz Čačka koji je tako prostodušno ispričao svoju ratničku odiseju, zaista je dao život za domovinu. Tukući se sa Bugarima kod Drenka brda kemnita. Ovčar – ostavi najmilije svoje da večito tuguju. Otac jovica, bratučed milun, čiča miloš braća. cvetko i vidosav supruga stanka i dve mile kćeri tinka i jelisaveta.”
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
