Otrov je vrebao i iz gumene obuće

Ove spe­ci­fič­ne oba­ve­ze se pri­me­nju­ju od pro­šle go­di­ne. Nji­ho­vi efek­ti, kao što je is­ti­ski­va­nje sa tr­ži­šta opa­snih sup­stan­ci sve do pot­pu­nog pre­stan­ka nji­ho­vog ko­ri­šće­nja, mo­gu se oče­ki­va­ti u na­red­nom pe­ri­o­du. To­me tre­ba do­da­ti i pri­ti­sak od stra­ne ci­vil­nog sek­to­ra i po­tro­ša­ča ko­ji zah­te­va­ju bez­bed­ni­je pro­iz­vo­de na tr­ži­štu.

Na srp­skoj Li­sti kan­di­da­ta je 168 sup­stan­ci ko­je iza­zi­va­ju za­bri­nu­tost, dok se na Li­sti kan­di­da­ta za auto­ri­za­ci­ju Evrop­ske uni­je na­la­ze 174 sup­stan­ce. Ono što ohra­bru­je je­ste da se sve vi­še pri­bli­ža­va­mo stro­gim evrop­skim re­gu­la­ti­va­ma.

– Do­no­še­nje no­ve li­ste sup­stan­ci kan­di­da­ta pla­ni­ra­no je za dru­gi kvar­tal 2018. go­di­ne, či­me će se po­sti­ći pot­pu­no usa­gla­ša­va­nje sa Li­stom u EU – na­ja­vlju­ju u Mi­ni­star­stvu za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne.

Ka­da je re­če o bez­bed­ni­jim al­ter­na­ti­va­ma Ja­smin­ka Ran­đe­lo­vić, pro­gram­ski ko­or­di­na­tor Al­ter­na­ti­ve za bez­bed­ni­je he­mi­ka­li­je (AL­Hem), ka­že da po­sto­ji ba­za po­da­ta­ka u ko­joj se na­la­zi oko 370 pri­me­ra uspe­šno spro­ve­de­nih za­me­na u prak­si, od če­ga je 61 pri­mer pre­ve­den na srp­ski je­zik.

– Pri­stup ovoj ba­zi je do­stu­pan na na­šem saj­tu svi­ma, pr­ven­stve­no je na­me­njen in­du­stri­ji, i to bez na­kna­de. Je­dan od do­brih pri­me­ra iz prak­se u Sr­bi­ji je za­me­na opa­sne he­mi­ka­li­je di­bu­til-fta­lat ko­ji se ko­ri­stio u pro­iz­vod­nji gu­me­ne obu­će u kom­pa­ni­ji „Ti­gar” bez­bed­ni­jom al­ter­na­ti­vom – di­ok­til-se­ba­ka­tom.

Dru­gi pri­mer je za­me­na opa­snih fta­la­ta ko­ji su se ko­ri­sti­li u ni­tro­pre­ma­zi­ma bez­bed­ni­jom al­ter­na­ti­vom – di­ok­til adi­pa­ti­ma, kao i za­me­na opa­snih pig­me­na­ta (olov­ni sul­fo­hro­ma­ti i mo­lib­da­ti) or­gan­skim pig­men­ti­ma (kom­pa­ni­ja „He­li­os”) – na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca i do­da­je da AL­Hem ra­di na in­for­mi­sa­nju i edu­ka­ci­ji uče­sni­ka u lan­cu snab­de­va­nja (pro­iz­vo­đa­ča, di­stri­bu­te­ra, tr­go­va­ca he­mi­ka­li­ja, kao i pro­iz­vo­da ko­ji mo­gu sa­dr­ža­va­ti opa­sne he­mi­ka­li­je) ka­ko da u svom do­me­nu de­lo­va­nja do­pri­ne­su eli­mi­na­ci­ji naj­o­pa­sni­jih he­mi­ka­li­ja sa tr­ži­šta Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. 

Ne­dav­no je spro­ve­de­na an­ke­ta o to­me ko­li­ko su gra­đa­ni Sr­bi­je in­for­mi­sa­ni o po­sto­ja­nju pra­va da kao po­tro­ša­či za­tra­že in­for­ma­ci­ju o pri­su­stvu opa­snih he­mi­ka­li­ja u pro­iz­vo­di­ma za op­štu na­me­nu. Re­zul­ta­ti su, po re­či­ma Ja­smin­ke Ran­đe­lo­vić, po­ka­za­li da je 29 od­sto gra­đa­na upo­zna­to sa na­ve­de­nim pra­vom, ali da je to pra­vo sa­mo dva od­sto is­ko­ri­sti­lo u prak­si. Da­kle, po­sto­ji ve­li­ka po­tre­ba za in­for­mi­sa­njem i edu­ka­ci­jom gra­đa­na.