Masakri u režiji satane

Dok oprezniji analitičari tvrde da je još rano za zaključak o "đavolskoj" pozadini svirepog dvostrukog ubistva u Novim Banovcima, iz policije stižu informacije koje ukazuju da je Danijel Jakupek, po načinu na koji je živeo i načinu na koji je, kako se sumnja, počinio zločin, nedvosmisleno sledbenik satanističkog učenja kao i da je počinio ritualno ubistvo masakriravši petogodišnjeg Luku Opačića i dečakovog ujaka Vasilija Trbovića. 

Jakupekov branilac Rudi Lagundžić negira bilo kakve veze svog klijenta sa sektom, tvrdeći da je reč o "tipično teškom neuropsihijatrijskom slučaju, možda jedinstvenom do sada". Istovremeno, glavni inspektor MUP-a Srbije i afirmisani poznavalac sekti Zoran Luković, u gotovo svakodnevnim intervjuima raznim medijima, navodi da način na koji je uredio stan, literatura koju je čitao, dvadesetak mačaka koje je ubio, pokazuju da je Jakupek sledbenik satanizma, odnosno kanibalizma, vampirizma i veštičarenja.

U jednoj od izjava Luković je podsetio da se u poslednjih pet godina u Srbiji dogodilo nekoliko ritualnih ubistava i naveo slučajeve kada je u Aleksincu muškarac iz Slovenije ubio devojku i nožem joj po glavi ispisao satanističke simbole, kao i kada je u Vučkovici pored Čačka spaljena živa starica.

Priča o zločinu i sektama, vradžbinama i satani, prvi put je upadljivije nego ikada ranije ušla u srpske sudnice pre 10 godina. Naime, krajem decembra 1997. u beogradskoj Palati pravde počelo je suđenje Nataši Novaković i Mariji Bogdanović, u to vreme maloletnim devojkama, optuženim da su brutalno ubile Marijinu babu Kosaru Bašević (72), zadavši joj 133 uboda kuhinjskim nožem.

Od početka je sve ličilo na "đavolska posla": proricanje sudbine, lutke sa špenadlama, vudu magija i tome slično. Mediji su se utrkivali u otkrivanju novih tajni u vezi sa optuženim devojkama, koje su i same pred sudom pominjale da su bile pod uticajem crne magije. Tokom suđenja se, međutim, čulo i da je nesrećna starica "morala" da umre jer je bila protiv neprirodne veze između Marije i Nataše, veze koju je jedna od devojaka decidirano nazvala lezbijskom.

Misteriju je donekle pokušao da razreši javni tužilac koji je u završnoj reči istakao da Kosaru nisu ubili nikakvi demoni, niti sekte, jer je uz pomoć sudskih veštaka ustanovljeno da se dogodilo "klasično" ubistvo. Marija Bogdanović je osuđena na osam, a Nataša Novaković na 10 godina zatvora. Praktično, nije dokazano da su zločin počinile pod uticajem sekte.

Pre tri godine potpisnik ovih redova je boravio na novinarskom zadatku u kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, obavivši razgovore sa više osuđenica. Zatvorske vlasti nam, međutim, nisu dozvolile da se sretnemo ni sa jednom od dve pomenute devojke. Dosta šturo, uz konstataciju da to i nije bog zna kako zanimljiva priča, rečeno nam je da one ne žele da razgovaraju sa novinarima, da uz korektno ponašanje i poštovanje zatvorskih pravila izdržavaju svoju kaznu. Veo tajne sa ovog slučaja zapravo nikada do kraja nije skinut.

Naravno, u novijoj istoriji je mnogo više slučajeva koji nikada nisu sudski procesuirani. Tako će 1993. godina ostati upamćena po masovnim ubistvima u kasarnama tadašnje JNA. Vojnik Jožef Meneder je u Vranju ubio šestoricu vojnika i jednog starešinu, a zatim presudio sebi. Ustanovljeno je da mu je na levoj podlaktici bilo istetovirano: 3. jun 1993, datum kada je izvršio pokolj, a istražitelji su u njegovoj sobi, u kući u kojoj je živeo, naišli na simbole koji su ukazivali da je bio sledbenik satanističke sekte Loša vera.

Samo nedelju dana kasnije, u kasarni u Šapcu, dogodio se novi masakr u režiji satane. Subotičanin Nandor Kiš ubio je dvojicu vojnika i nekolicinu ranio, a zatim počinio samoubistvo. Utvrđeno je da je pripadao satanističkoj sekti Crna ruža, za koju je javnost čula godinu dana ranije, kada je na subotičkom groblju otkrivena grupa mladih ljudi koji su izvodili satanistički ritual.

U junu ove godine Goran Alfirović iz Batajnice ubio je svog dedu, a posle neuspešnih pregovora s policijom da se preda, počinio je samoubistvo. Tokom višečasovne drame, dovoljno glasno da se čuje, govorio je o svojim "prošlim životima", tvrdeći da je bog. Njegova majka izjavila je da je Alfirović pristupio satanističkoj sekti tokom služenja vojnog roka.

Izvesno je da u policiji ne postoji registar opasnih sekti. Možda je to i bio razlog da MUP Srbije u okviru beogradske policije formira Odsek za praćenje sekti i neformalnih grupa. Okupljena je grupa mladih i ambicioznih inspektora čiji je zadatak pre svega da prikupljaju informaciju o delovanju raznih magova i "đavoljih sinova" kojih, nesumnjivo, ima na teritoriji Beograda.

– To su neformalne grupe koje se pojave, postoje nekoliko godina, pa se ugase i njihov broj je promenljiv – rekao je u nedavnom intervjuu za "Politiku" šef ovog odseka Sretko Pjanović, objasnivši da, kada je reč o borbi protiv štetnog delovanja sekti, policija mora da postupa u okvirima Zakona o verskim zajednicama. – Poznat nam je identitet i vođa i takozvanih sledbenika svih neformalnih društvenih grupa sa agresivnim ponašanjem.  Pratimo njihov rad, prikupljamo podatke i delujemo u slučaju da otkrijemo neko krivično delo, na primer upotrebu narkotika, što je veoma čest slučaj kada je reč o ritualima ovih neformalnih grupa. Nažalost, za razliku od, recimo, Francuske, naše zakonodavstvo ne propisuje krivično delo psihičke manipulacije.

Dakle, naše krivično zakonodavstvo ne tretira posebno teška krivična dela počinjena po nalogu ili učenju sekti. Ovi zločini procesuiraju se kao ubistva: ili na svirep način ili kao ubistva više lica. Zbog svega što nam se događa možda je vreme za izmene zakona.