Масакри у режији сатане

Док опрезнији аналитичари тврде да је још рано за закључак о "ђаволској" позадини свирепог двоструког убиства у Новим Бановцима, из полиције стижу информације које указују да је Данијел Јакупек, по начину на који је живео и начину на који је, како се сумња, починио злочин, недвосмислено следбеник сатанистичког учења као и да је починио ритуално убиство масакриравши петогодишњег Луку Опачића и дечаковог ујака Василија Трбовића. 

Јакупеков бранилац Руди Лагунџић негира било какве везе свог клијента са сектом, тврдећи да је реч о "типично тешком неуропсихијатријском случају, можда јединственом до сада". Истовремено, главни инспектор МУП-а Србије и афирмисани познавалац секти Зоран Луковић, у готово свакодневним интервјуима разним медијима, наводи да начин на који је уредио стан, литература коју је читао, двадесетак мачака које је убио, показују да је Јакупек следбеник сатанизма, односно канибализма, вампиризма и вештичарења.

У једној од изјава Луковић је подсетио да се у последњих пет година у Србији догодило неколико ритуалних убистава и навео случајеве када је у Алексинцу мушкарац из Словеније убио девојку и ножем јој по глави исписао сатанистичке симболе, као и када је у Вучковици поред Чачка спаљена жива старица.

Прича о злочину и сектама, враџбинама и сатани, први пут је упадљивије него икада раније ушла у српске суднице пре 10 година. Наиме, крајем децембра 1997. у београдској Палати правде почело је суђење Наташи Новаковић и Марији Богдановић, у то време малолетним девојкама, оптуженим да су брутално убиле Маријину бабу Косару Башевић (72), задавши јој 133 убода кухињским ножем.

Од почетка је све личило на "ђаволска посла": прорицање судбине, лутке са шпенадлама, вуду магија и томе слично. Медији су се утркивали у откривању нових тајни у вези са оптуженим девојкама, које су и саме пред судом помињале да су биле под утицајем црне магије. Током суђења се, међутим, чуло и да је несрећна старица "морала" да умре јер је била против неприродне везе између Марије и Наташе, везе коју је једна од девојака децидирано назвала лезбијском.

Мистерију је донекле покушао да разреши јавни тужилац који је у завршној речи истакао да Косару нису убили никакви демони, нити секте, јер је уз помоћ судских вештака установљено да се догодило "класично" убиство. Марија Богдановић је осуђена на осам, а Наташа Новаковић на 10 година затвора. Практично, није доказано да су злочин починиле под утицајем секте.

Пре три године потписник ових редова је боравио на новинарском задатку у казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу, обавивши разговоре са више осуђеница. Затворске власти нам, међутим, нису дозволиле да се сретнемо ни са једном од две поменуте девојке. Доста штуро, уз констатацију да то и није бог зна како занимљива прича, речено нам је да оне не желе да разговарају са новинарима, да уз коректно понашање и поштовање затворских правила издржавају своју казну. Вео тајне са овог случаја заправо никада до краја није скинут.

Наравно, у новијој историји је много више случајева који никада нису судски процесуирани. Тако ће 1993. година остати упамћена по масовним убиствима у касарнама тадашње ЈНА. Војник Јожеф Менедер је у Врању убио шесторицу војника и једног старешину, а затим пресудио себи. Установљено је да му је на левој подлактици било истетовирано: 3. јун 1993, датум када је извршио покољ, а истражитељи су у његовој соби, у кући у којој је живео, наишли на симболе који су указивали да је био следбеник сатанистичке секте Лоша вера.

Само недељу дана касније, у касарни у Шапцу, догодио се нови масакр у режији сатане. Суботичанин Нандор Киш убио је двојицу војника и неколицину ранио, а затим починио самоубиство. Утврђено је да је припадао сатанистичкој секти Црна ружа, за коју је јавност чула годину дана раније, када је на суботичком гробљу откривена група младих људи који су изводили сатанистички ритуал.

У јуну ове године Горан Алфировић из Батајнице убио је свог деду, а после неуспешних преговора с полицијом да се преда, починио је самоубиство. Током вишечасовне драме, довољно гласно да се чује, говорио је о својим "прошлим животима", тврдећи да је бог. Његова мајка изјавила је да је Алфировић приступио сатанистичкој секти током служења војног рока.

Извесно је да у полицији не постоји регистар опасних секти. Можда је то и био разлог да МУП Србије у оквиру београдске полиције формира Одсек за праћење секти и неформалних група. Окупљена је група младих и амбициозних инспектора чији је задатак пре свега да прикупљају информацију о деловању разних магова и "ђавољих синова" којих, несумњиво, има на територији Београда.

– То су неформалне групе које се појаве, постоје неколико година, па се угасе и њихов број је променљив – рекао је у недавном интервјуу за "Политику" шеф овог одсека Сретко Пјановић, објаснивши да, када је реч о борби против штетног деловања секти, полиција мора да поступа у оквирима Закона о верским заједницама. – Познат нам је идентитет и вођа и такозваних следбеника свих неформалних друштвених група са агресивним понашањем.  Пратимо њихов рад, прикупљамо податке и делујемо у случају да откријемо неко кривично дело, на пример употребу наркотика, што је веома чест случај када је реч о ритуалима ових неформалних група. Нажалост, за разлику од, рецимо, Француске, наше законодавство не прописује кривично дело психичке манипулације.

Дакле, наше кривично законодавство не третира посебно тешка кривична дела почињена по налогу или учењу секти. Ови злочини процесуирају се као убиства: или на свиреп начин или као убиства више лица. Због свега што нам се догађа можда је време за измене закона.