Tramp počeo da kažnjava UN
Vašington je saopštio da je postigao dogovor sa UN da budžet ove organizacije u sledećoj godini bude za 285 miliona dolara manji, čime su počela da se obistinjuju upozorenja američke vlade da će svetu uskratiti finansijsku pomoć zbog neposlušnosti prema SAD u svetskoj organizaciji.
Odluku o istanjivanju međunarodne kase saopštila je američka ambasadorka na Ist riveru Niki Hejli, izjavljujući da su „neefikasnost i rasipništvo” UN nadaleko poznati i da ona više neće dozvoliti „da se iskorišćava velikodušnost američkog naroda”, preneo je AP. Vest je stigla samo nekoliko dana posle rezolucije kojom su skoro sve zemlje članice prošle nedelje osudile Trampovo priznanje Jerusalima kao izraelske prestonice. Niki Hejli je tada upozorila da će zapisivati kako koja zemlja glasa i da će uskratiti pomoć svima koji zavise od finansija Vašingtona, a u svetskoj organizaciji glasaju protiv njega. I pored zastrašivanja, rezolucija je prošla sa 128 glasova „za” i devet „protiv”.
Amerika je prošle godine uplatila 1,2 milijarde dolara na račun UN. Zaslužna je za 22 odsto budžeta. Ona je najveći finansijer i posebne kase za mirovne misije, kao i brojnih humanitarnih programa Organizacije ujedinjenih nacija, uključujući one u Palestini ili Siriji. Uskraćivanje tog, kao i novca koje SAD izdvajaju za svet nezavisno od UN, moglo bi da postane novo sredstvo američke spoljne politike. Administracija Donalda Trampa i ranije je upozoravala da organizacija sa sedištem u Njujorku isuviše mnogo troši, a slabo šta postiže, kao i da ona mora da se reformiše tako da bolje održava američke interese. Šef Bele kuće optužio je Generalnu skupštinu UN da „donosi odluke protiv SAD i njihovog saveznika Izraela”, što je po njemu nedopustivo s obzirom na novčane priloge SAD.
Niki Hejli nije objasnila koliko će od 285 miliona dolara uštedeti Amerika, ali je najavila da je to tek početak reformi. Pojedini mediji smatraju da je vlada dala isuviše veliki značaj priči o američkoj ulozi i visini uštede da bi se dodvorila Trampovom biračkom telu, koje očekuje izolacionističku spoljnu politiku. Predsednik je garantovao glasačima da će SAD prestati da „rasipaju novac po svetu”, ali se onda saglasio da Pentagon dobije tražene povišice. Novac se štedi na Ministarstvu spoljnih poslova, koje je izgubilo trećinu para, pa su brojni američki programi u svetu svakako već ugašeni ili će biti ukinuti, bez obzira na to kako je koja zemlja glasala.
Beloj kući je stalo da pokaže čvrstu ruku prema međunarodnim diplomatama u Njujorku, posebno sada kad je jasno da će šef države teško ostvariti populistički program sa izbora. Upravo je potpisao zakon kojim je najbogatijim američkim građanima i korporacijama uštedeo hiljadu i po milijardi dolara na osnovu umanjenih poreza. Predizborni tribun radničke i srednje klase tako je napravio rupu u državnoj kasi, pa nije jasno kako misli da ostvari obećanja o ulaganju hiljadu milijardi dolara u infrastrukturu, zbrinjavanje socijalno ugroženih i umanjenje javnog duga.
Jedan od Trampovih predloga za uravnoteženje javnih finansija od početka je bilo rezanje ekonomske pomoći koju SAD izdvajaju za svet. Smatra da Vašington često baca novac kroz prozor kad potpomaže inostrane projekte, sa čim se slaže i deo konzervativne javnosti. Po njima, Bela kuća šalje milijarde dolara za obnovu Avganistana, najvećeg primaoca američke ekonomske pomoći, bez ikakvog vidljivog rezultata. Drugima su zanimljivija dostignuća američke vojne pomoći. Osim Izraela, u najveće primaoce američke vojne pomoći spadaju i Avganistan, Irak, Egipat, Jordan, Liban i Pakistan, zemlje u Stejt departmentu označene kao „sigurne kuće za teroriste” i regrutni centri islamskih boraca koje su SAD proglasile za svoje najveće neprijatelje.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
