Srbija između partnera i prijatelja
Izazivajući simpatije i odobravanje jednog dela srpske javnosti, ocena Ivice Dačića – da se SAD, Velika Britanija i Francuska ne mogu ubrojati u prijatelje Srbije – pomalo je neuobičajena za „ušminkani” diplomatski rečnik kojim se obično služe ministri spoljnih poslova. Govoreći o pritiscima velikih sila na zemlje koje nisu priznale Kosovo, Dačić je direktno pomenuo tri zapadne države.
„Ja ne mogu da kažem da su nam to prijatelji, nek izvini predsednik Vučić, oni ne rade za naše interese, oni rade protiv naših interesa. Mogu da ih poštujem kao partnere, ali daleko od toga da su prijatelji”, istakao je on i dodao da ove velike sile misle da samim tim što je neko iz Stejt departmenta može da diktira uslove ovde.
„Amerika će da analizira našu vojnu saradnju sa Rusijom, ako nešto imaju da nam kažu, neka dođu Donald Tramp ili Reks Tilerson pa neka kažu, neću da slušam da mi to govori Brajan Hojt Ji, on može kod mog pomoćnika”, kategoričan je Dačić.
U prilog svojoj tezi, Dačić je naveo i podatak da prvi ljudi SAD i Velike Britanije dugo nisu dolazili u Beograd. „Kakvi smo mi strateški partneri kada je poslednji američki predsednik koji je boravio u našoj zemlji Džimi Karter, a Velike Britanije premijerka Margaret Tačer”, zapitao je Dačić. Ali za razliku od ovih država, prema njegovim rečima, „Rusi jesu naši prijatelji, naša braća”. Moskva, ocenio je, neće dozvoliti da Kosovo postane član UN, jer ima pravo veta.
Govoreći o istoj temi – pritiscima na Srbiju, ponovljenoj izjavi novog američkog ambasadora u Makedoniji Brajana Hojta Jia da Srbija ne može da sedi na dve stolice i odnosu Beograda prema velikim silama, predsednik Aleksandar Vučić je ovih dana rekao: „Amerikanci su naši prijatelji, svi su oni naši prijatelji, ali zemlju vodimo u skladu sa svojim interesima”. A prilikom nedavnog boravka u Parizu, gde se sreo sa predsednikom Emanuelom Makronom, Vučić je poručio da je „važno da se vežemo za Francusku, kao što je to bio slučaj s Nemačkom, onda nećemo imati nikakve bojazni u budućnosti”. I Makron je u pismu Vučiću kojim potvrđuje dolazak u Srbiju ocenio da su odnosi dve zemlje zasnovani „na prijateljskim, davnašnjim i dubokim vezama koje posebno obeležava bratstvo po oružju, koje je ujedinilo dva naroda tokom Prvog svetskog rata i koje je učvrstilo njihovo prijateljstvo”.
Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, kaže za „Politiku” da Dačića poznaje kao racionalnog čoveka. „Čudi me da se upustio u komentarisanje takvih kategorija kao što su prijateljstvo ili neprijateljstvo u međunarodnim odnosima. On dobro zna da od 19. veka do danas preovladava maksima da ne postoje ni večni prijatelji ni večni neprijatelji nego samo večni interes i da se međunarodni odnosi ne zasnivaju na prijateljstvu i neprijateljstvu nego na interesima iz kojih se onda može roditi malo simpatije ili malo antipatije. Ni za jednu zemlju ne možemo reći da smo uvek imali dobre ili uvek loše odnose”, kaže Visković.
Srbija je, objašnjava on, imala velike uspone i padove u odnosima sa velikim silama, bili smo i veliki saveznik i veliki neprijatelj u nekom trenutku. „U proceni odnosa između dve države mora se gledati koliko zadovoljavaju potrebe i interesi jedne i druge strane, a ne da li smo po osećaju prijatelji i neprijatelji. Ti osećaji često varaju. Mnogi su, recimo, smatrali da smo u vreme nesvrstanosti bili veliki prijatelji sa Indijom, a mi smo imali velike sporove oko koncepta nesvrstanosti”, podseća Visković i zaključuje da nije mnogo korisno da se u javnosti iznose takve ocene tim pre što smo imali probleme i sa onim zemljama za koje se kaže da su nam stalni prijatelji, kao što je Rusija ili nekada SSSR.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
