Nemačke crkve optužene za levičarenje

Nije poznato da li se Pošart osvrnuo na besedu u nekoj konkretnoj crkvi ili na sve uopšteno, budući da su i katolička i protestantske crkve svoje besede na božićnim misama ove godine, između ostalog, posvetili pozivima na solidarnost prema izbeglicama, protiv komercijalizacije Božića, kao i kritici sve viših stanarina u Nemačkoj.

Kelnski kardinal Rajner Velki je besedu iskoristio da pozove na veću solidarnost u nemačkom društvu, okriviviši za sve manju socijalnu koheziju stanje na tržištu stanova kojim vladaju spekulanti nekretninama, zbog čega ima sve manje stanova po pristupačnoj ceni. Kelnski kardinal je insistirao da je ova situaciju cinična i nehumana, a prvi čovek nemačkih protestanata Hajnrih Bedford Štrom je u božićnoj propovedi upozorio na „virus nacionalizma, ksenofobije i verskog fanatizma”. Da su besede često imale i lokalnu poruku svedoči primer iz istočnonemačkog grada Gerlica, gde je tamošnji biskup upozorio korporaciju „Simens” da previše „kapitalistički razmišlja” kada planira da zatvori fabriku u tom gradu.

Ovakve poruke očigledno nisu prijale uhu glavnog urednika „Velta”, koji se svojevremeno sam definisao kao pristalica Liberaldemokratske partije (FDP), čija kampanja na proteklim izborima je bila usmerena protiv izbeglica, a u odbranu srednjeg i krupnog kapitala. Ipak, Pošartova poruka izazvala je lavinu komentara na društvenim mrežama, a među prvima su se javili funkcioneri pomenutih levo orijentisanih partija.

„Onda bi trebalo da ponovo idem na božićne mise. Zvuči dobro. I više nego ranije nam je potrebna intervencija u pogledu nejednakosti, marginalizacije i klimatske krize”, napisala je kopredsednica Zelenih Simone Peter, dok je portparolka omladine ove stranke Rikarda Lang rekla za „Frankfurter algemajne cajtung” da je Pošarta „izgleda ekstremno iznerviralo kada se humanost i solidarnost pominju u crkvu”. „Za nas, humanost je zadatak celog društva, dok je, izgleda, altruizam za Ulfa Pošarta levičarsko zeleni trend.”

Na društvenim mrežama Pošartov komentar je, osim kritika, izazvao i podsmešljive komentare u kojima su komentatori opisivali „Pošartovo jevanđelje”, zamišljajući kako bi iz kapitalističke perspektive izgledale biblijske priče: „Bilo je oko 5.000 ljudi. Onda je Isus uzeo hleb, podelio ga na male komade i obogatio se na prodaji, jer je potražnja bila velika a ponuda mala. Tako je uradio i sa ribom.”

Pošart je na brojne reakcije odgovorio da su oni zapravo „parada licemerja”, te da je on samo izrazio iznenađenje što „propovedi sadrži tek nekoliko teoloških, metafizičkih elemenata i što zvuče čisto politički”. Upravo ovaj komentar je mnoge podsetio na reči funkcionerke AfD-a Alis Vajdel koja je uoči Božića kritikovala crkvene poglavare da su sve uključeniji u politiku, rekavši da se crkva danas ponaša kao u vreme nacističke Nemačke.

„Znamo da su crkveni velikodostojnici, bilo protestantski bilo katolički, potpuno politizovani. Razdvajanje crkve od države se više ne događa osim u pojedinim izuzecima. Crkva danas ima istu neslavnu ulogu kao i za vreme Trećeg rajha”, rekla je ona za magazin „Fokus”, reagujući pre svega na stav crkve prema izbeglicama ali i kritike koje su crkveni velikodostojnici iznosili na račun AfD-a.

Najviše je odjeknula izjava protestantskog biskupa Markusa Dregea, koji je na godišnjem saboru nemačkih protestanata u maju rekao da mu je nejasno može li hrišćanin uopšte stvarno delovati unutar AfD-a.
„Kao hrišćanin ne mogu da se angažujem u stranci koja dramatizuje strahove, seje nepoverenje i promoviše isključivost”, rekao je on, a ništa blaže poruke nisu došle ni iz Katoličke crkve.

Kardinal Rajnhard Marks, koji predvodi katoličku crkvu u Nemačkoj, u januaru ove godine je za „Nirnberger nahrihten” ukazao na AfD kao potencijalno neprihvatljivu stranku za stvarne vernike.

„Postoje crvene linije za hrišćane kao što su ksenofobija, ponižavanje drugih verskih zajednica, preterano uzdizanje vlastite nacije, rasizam, antisemitizam i indiferentnost prema siromaštvu u svetu”, istakao je kardinal Marks.

I dok Vajdelova iznova ističe da je AfD „jedina preostala hrišćanska stranka” u Nemačkoj, nekadašnja šefica ogranka ove stranke pod nazivom „Hrišćani u AfD-u” Anete Šultner ističe da je bilo sve teže biti hrišćanin u ovoj stranci te da ju je ona napustila u oktobru zbog okretanja partija ka neonacizmu.