Beograd volim kad sviće

Svoja osećanja prema Beogradu Jugoslovenima je, tih godina, poverila i čuvena Lola Novaković, pesmom „Moj dragi Beograd”. Verovatno najlepšu ljubavnu priču o dvoje mladih i Beogradu sedamdesetih otpevao je zavodnik jugoslovenskih dama Zdravko Čolić. Neprolazne stihove „Aprila u Beogradu” o ljubavnim patnjama momka koji i dalje razmišlja o vojničkim danima kada je sa dragom šetao ispod Savskog mosta i danas sa setom pevuše devojke. Za ovom pesmom ne zaostaje ni „Serenada Beogradu” u kojoj su mnogi sjajni jugoslovenski vokali neumorno podsećali na nezaboravna beogradska svitanja i noći, zime i proleća, cvetne bašte...

Godine su prolazile, a u SFRJ pristizale su novotarije. I onda je pred „Beograđanku” osamdesetih stao Đorđe Marjanović. „Nikakvi novci, stan i kola, lepe žene, ne mogu ga zameniti, Beograd je deo mene!”, prkosno je poručio u pesmi „Beograd je najlepši grad”.

Krajem devedesetih pesmu o Beogradu otpevao je i rege muzičar Edi Grant. On je numeru „I wanna show you Belgrade” stvorio kao podršku našem narodu tih godina.

Neke od najlepših Beograd je dobio namenski. U julu 2009. na Univerzijadi nadmetali su studenti iz sveta, a gradom je odjekivalo „Beograde, grade moj, u naručje svoje nas primi”.

Beli grad bio je i nadomak Olimpijskih igara 1992. O tome svedoči i „Lets start the games”, pesma Slađane Milošević i Dada Topića o srdačnosti Beograda, a možda još više i „Belgrade, my Belgrade” kojom je sa čarima balkanskog zavodnika svet upoznavala Nataša Gajević, tadašnja pevačica grupe „Zana”. U prigodnom spotu članove MOK-a Gajevićeva je uz pomoć glumaca, prodavaca i ugostitelja pokušala da privoli da daju glas našem šmekeru. Ali, on je otišao katalonskoj zavodnici Barseloni.

Mnoge pesme, koliko god bile lepe, nikada zvanično nisu dobile status himne Beograda, ali jedna postoji decenijama. „Himnu Beogradu” istkao je Mihovil Logar. Pesmu verovatno najbrže prepoznaju stariji jer je refren „Beograde, Beograde, ko sunce sjaš, gordi grade naš, večno naš” bio zaštitni znak najavnih špica nacionalne televizije.

Sedmorica veličanstvenih

Baš u vreme kada se velika Jugoslavija raspadala i kada je naš grad u svetu bio sinonim za negativno i loše, nastali su i neki od najlepših stihova – pesma „Beograd” dua „Vlada i Bajka”.

– Mnogi su tada otišli da traže sreću u drugim zemljama. Ja sam dobio želju da napišem pesmu o mom divnom rodnom gradu, pokušao da njome pokažem njegovu lepotu i dušu. To je baš potrajalo… Mnogo dobrih tema sam bacio, dok nisam napisao onu za kojom sam tragao – priseća se Vladimir Marković.

Ali, reči za pesmu mu nisu dolazile. Tu se, kaže, pojavio prijatelj Petar Lazić.

– Njemu smo dali, kako on reče, divan i težak zadatak. Napisao je prvu ruku teksta. Onda smo svi koji su na bilo koji način bili vezani za ploču „Ja nisam ja” seli i zajedno sa njim dovršili tekst. Dogovorili smo se da ta pesma dobije himnično ruho. Sloba Marković je napisao divan aranžman, učestvovala je i Filharmonija mladih „Borislav Pašćan”. Pozvali smo, što je ispalo jako dobro, i snimili pesmu sa Preletom, Borom Čorbom i Gagom Nikolićem. Pozvali smo i dva glumca mlade generacije, Bjelu i Koju – priča Marković.

Kad je završen tonski snimak, dogovoreno je da režiser Aca Bošković uradi spot u kome će da se pojave legende našeg grada (Dušan Kovačević, Bata Stojković, Bora Todorović, Bogdan Tirnanić i Baja Bačić) i da se snimi na mestima u gradu koja imaju neku priču.

– Spiritus movens celog projekta bio je kum Bojan Joksimović koji je uspeo da obezbedi pare od Skupštine grada. Tako je nastao i spot – zajednički poduhvat „Sedmorice veličanstvenih”. Kad je napravljen i emitovan, počeli su da nas zovu poznanici iz svih krajeva sveta. Plakali su i zahvaljivali nam što smo napravili „divnu pesmu o našem gradu”. Čak i sa ove distance moram da kažem da se uzbudim svaki put kad je čujem. Obuzme me seta jer nas je sve manje na ovom svetu – ističe Marković.