Godina hibrida

Bi­la je ovo bur­na go­di­na ko­ja će naj­ve­ro­vat­ni­je bi­ti za­pam­će­na i kao go­di­na ka­da je hi­brid­no ra­to­va­nje i zva­nič­no stu­pi­lo na sce­nu. Na­i­me, pr­vo su Ame­ri­kan­ci op­tu­ži­li Ru­se da ih ha­ke­ri­šu, da su se me­to­da­ma hi­brid­nog ra­to­va­nja ume­ša­li u ame­rič­ke pred­sed­nič­ke iz­bo­re, da su hi­brid­no ra­to­va­li 2014. na Kri­mu, on­da su Ru­si od­go­vo­ri­li da su to glu­po­sti, ali da to upra­vo Ame­ri već go­di­na­ma ra­de nji­ma.

Za­tim je Va­šing­ton op­tu­žio Pe­king da se slu­ži hi­brid­nim ra­to­va­njem i da ki­ne­ski ha­ke­ri ne­pre­kid­no upa­da­ju u kom­pju­ter­ske si­ste­me Pen­ta­go­na, da bi kra­jem go­di­ne slič­ne ame­rič­ke op­tu­žbe bi­le upu­će­ne i Se­ver­noj Ko­re­ji. Pri če­mu je pro­tiv Se­ver­ne Ko­re­je po­no­vlje­na ma­tri­ca hi­brid­nog ra­to­va­nja još iz vre­me­na „Pu­stinj­ske olu­je” 1991.

Na­i­me, ta­da je pro­tiv Sa­da­ma Hu­se­i­na upo­tre­blje­na iz­mi­šlje­na pri­ča o ku­vaj­tskim be­ba­ma ko­je su irač­ki voj­ni­ci iz­vu­kli iz in­ku­ba­to­ra i osta­vi­li da umru. Sa­da je pro­tiv Kim Džong Una lan­si­ra­na pri­ča o de­voj­ci ko­ja je pre­be­gla u Ju­žnu Ko­re­ju, jer su joj u Se­ver­noj Ko­re­ji na­sil­no iz­vr­ši­li abor­tus. Za irač­ki slu­čaj je ka­sni­je ot­kri­ve­no da je za iz­mi­šljo­ti­nu is­ko­ri­šće­na kćer­ka am­ba­sa­do­ra Ku­vaj­ta u Va­šing­to­nu, na­rav­no uz ame­rič­ku me­dij­sku ob­ra­du, a za de­voj­ku iz Se­ver­ne Ko­re­je da je pre to­ga već dva pu­ta bez­u­spe­šno po­ku­ša­la da po­beg­ne u Ju­žnu Ko­re­ju. Što je, jel­te, ipak do­kaz de­mo­kra­ti­je u Se­ver­noj Ko­re­ji: po­ku­ša­te dva pu­ta, ali ima­te još jed­nu šan­su. 

Mom­ci iz Len­gli­ja mo­ra­li bi ma­lo da po­ra­de na ma­šti, ne mo­gu se stal­no be­be ko­ri­sti­ti za hi­brid­no ra­to­va­nje. U ko­jem će Do­nald Tramp sva­ka­ko osta­ti upam­ćen i po sin­tag­mi „fejk njuz”. O da, i hr­vat­ski je pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić usred afe­re „Agro­kor” iz­ja­vio ka­ko je Hr­vat­ska me­ta u hi­brid­nom ra­tu, da bi ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je pred­sed­ni­ca go­spo­đa Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić re­kla da ne­ma hi­brid­nog ra­ta pro­tiv Hr­vat­ske. Ako ima­te bi­lo ka­kve pro­ble­me, sa­mo se po­zo­vi­te na hi­brid­ni rat ko­ji se vo­di pro­tiv vas. I svi će to shva­ti­ti ja­ko ozbilj­no, jer, za­bo­ga, ter­min je ta­ko fen­si. 

Ame­ri­kan­ci sa­da op­tu­žu­ju na­čel­ni­ka Ge­ne­ral­šta­ba Ru­skih oru­ža­nih sna­ga ge­ne­ra­la Va­le­ri­ja Ge­ra­si­mo­va da je tvo­rac hi­brid­nog ra­to­va­nja, da je još 2013. re­kao „ka­ko u ra­to­vi­ma ne mo­ra­ju da po­be­đu­ju oni sa vi­še oruž­ja, ne­go oni ko­ji kon­tro­li­šu in­for­ma­ci­je”, a kon­tro­la in­for­ma­ci­ja je pr­ven­stve­no za­pad­ni izum. Jed­nog obič­nog da­na 1898. go­di­ne, lon­don­ski „Tajms” na na­slov­noj stra­ni je ob­ja­vio svo­je uobi­ča­je­ne re­kla­me, za­tim na sle­de­ćoj stra­ni pri­kaz naj­no­vi­jih  ro­ma­na, pa tek on­da op­ši­ran iz­ve­štaj o si­tu­a­ci­ji na Bal­ka­nu. Sve za­jed­no, list je imao 19 stu­ba­ca stra­nih ve­sti, osam stu­ba­ca do­ma­ćih ve­sti i tri o lo­vu na lo­so­sa. Pe­de­set go­di­na ka­sni­je na na­slov­noj stra­ni još uvek se na­la­ze re­kla­me i uvod­ni­ci o Ita­li­ji, Ka­na­di, Ki­ni i kri­zi za­pad­ne ci­vi­li­za­ci­je.

Sto go­di­na ka­sni­je re­kla­me na na­slov­noj stra­ni za­me­nje­ne su član­ci­ma, bi­lo ih je šest, sa­mo je­dan se od­no­sio na ino­stran­stvo, a u nje­mu je bi­lo re­či o no­voj de­voj­ci Le­o­nar­da Di­ka­pri­ja. Kon­tro­la ve­sti, kon­tro­la in­for­ma­ci­ja, pro­iz­vod­nja skan­da­la – sa­mo su deo ar­se­na­la hi­brid­nog ra­to­va­nja. Za­pra­vo smo su­o­če­ni sa mo­der­nim pa­ra­dok­som: u eri glo­ba­li­za­ci­je vest ima mno­go vi­še lo­kal­ni ka­rak­ter ne­go što je to bio slu­čaj on­da ka­da se ko­mu­ni­ka­ci­ja s ino­stran­stvo od­vi­ja­la te­le­gra­fom. Još je­dan pa­ra­doks je­ste da no­vi­ne ko­je pi­šu o jav­nim lič­no­sti­ma – zve­zda­ma i spor­tu ti­ra­žno po­be­đu­ju no­vi­ne u ko­ji­ma do­mi­ni­ra po­li­ti­ka i eko­no­mi­ja. Te­ži­šte se sa spolj­ne po­li­ti­ke po­me­ra na unu­tra­šnju, sa po­li­ti­ke uop­šte na tek­sto­ve o ljud­skim sud­bi­na­ma, pa on­da na skan­da­le. Reč je o men­tal­nom za­tu­plji­va­nju, mla­će­nju pra­zne sla­me, za­blu­da­ma i pred­ra­su­da­ma, re­kli bi jed­ni. To či­ta­o­ci i gle­da­o­ci vo­le, ka­žu dru­gi.

Ipak, vest ni­je pro­iz­vod kao bi­lo ko­ji dru­gi. Še­sna­e­stog av­gu­sta 1977. Si-Bi-Es je ot­po­čeo svoj dnev­nik še­sto­mi­nut­nim iz­ve­šta­jem o ugo­vo­ru o Pa­nam­skom ka­na­lu. Sko­ro da ni­ko to ni­je gle­dao, jer tog je da­na umro El­vis Pri­sli. Mi­nu­ta­ža na te­le­vi­zi­ji, ili du­ži­na no­vi­nar­skog tek­sta ni­su od­raz uti­ca­ja, lju­di ap­sor­bu­ju sa­mo ono što ih za­ni­ma.

Ame­ri­ka već vi­še od go­di­nu da­na ži­vi u po­li­tič­kim skan­da­li­ma sa Do­nal­dom Tram­pom. Mo­ra se pri­zna­ti da mno­gi u Va­šing­to­nu upra­vo i ži­ve od zla pro­tiv ko­jeg se bo­re i ko­jem že­le da sta­nu na put. Šte­ta u sve­mu to­me pred­sta­vlja sen­ku skan­da­la, jav­no iz­no­še­nje te šte­te sa­stav­ni je deo skan­da­la. Voj­ni­ci hi­brid­nog ra­to­va­nja ra­ču­na­ju upra­vo na taj efe­kat. Šta je to skan­dal, pa i oba­ve­šte­ni i po­li­tič­ki, za­vi­si od vre­me­na u ko­jem ži­vi­mo. Lju­di ko­ji su po­go­đe­ni skan­da­lom raz­vi­ja­ju sop­stve­na ose­ća­nja i sop­stve­ni je­zik, ali upra­vo zbog ta­kvog na­či­na raz­mi­šlja­nja i na­sta­ju skan­da­li. Ne­ko je do­bro pro­u­čio lič­nost Do­nal­da Tram­pa i pre ne­go je ušao u Be­lu ku­ću. Od­no­sno, upra­vo i za­to jer je hteo da uđe u Be­lu ku­ću.

Po­li­tič­ki skan­dal pod­re­đen je stro­go kon­ven­ci­o­nal­nim pra­vi­li­ma, tvor­ci hi­brid­nog ra­to­va­nja ra­ču­na­ju na či­nje­ni­cu da mo­ra­ju da po­sto­je kon­ven­ci­o­nal­ne okol­no­sti da bi iz­bio skan­dal. Ka­da skan­dal iza­zo­ve šte­tu, po­sta­vlja se pi­ta­nje ka­kvi su idej­ni ko­re­ni za ta­ko ne­što već po­sto­ja­li. Da li se okol­no­sti u ko­ji­ma je na­sta­la šte­ta ja­vlja­ju tek u tre­nut­ku dru­štve­ne po­tre­be, ili ta­kve okol­no­sti već po­sto­je da bi u od­re­đe­nom tre­nut­ku to sa­mo iz­bi­lo na po­vr­ši­nu. Dru­gim re­či­ma, u hi­brid­nom ra­to­va­nju svi dru­gi uče od naj­bo­ljih. Od Ame­ra. ¶