Naš dopirnos društvu je 123 miliona evra

Beogradski maraton do sada u više navrata bio avangarda savremenog trkačkog pokreta bez obzira na sve probleme, prepreke i turbulencije. Potrebno mnogo truda i znanja, da bi se dosegao taj nivo – svetski, a naš.

Zato se trofej s likom rodonačelnika savremenog maratonskog pokreta Freda Liboua (dugogodišnjeg direktora Njujorškog maratona), pobednicima trka dodeljuje samo u Beogradu (od 1995. godine). To ne iznenađuje s obzirom da je Dejan Nikolić bio njegov najbolji saradnik, kako je za „Žurnal“ pri jednom od dolazaka u Beograd rekao legendarni Libou. Direktor „Beogradskog maratona“, organizatora najvećeg tradicionalnog događaja u Srbiji, bio je osam godina član borda direktora Asocijacije međunarodnih maratona i uličnih trka (AIMS), prve četiri na čelu u oblasti koja se odnosi baš na razvoj velikog pokreta i njegovog članstva, a potom je bio zadužen za pi-ar i komunikacije.

Kroz cilj je u organizaciji „Beogradskog maratona“ tokom tri decenije prošlo milion i 46 hiljada ljudi u: maratonima, polumaratonima, trkama zadovoljstva i dečjim maratonima?

– Zaista veliko dostignuće – ponosno konstatuje Dejan Nikolić.

Treba događaj, koji je zvanično „Od posebnog značaja za grad Beograd“, učiniti što bezbednijim i unaprediti ga u svim oblastima?

– Prošle godine imali smo po masovnosti dva rekorda u aprilu na jubilarnom izdanju: 7.000 takmičara na 42,195 kilometara i 21,1 kilometar iz čak 70 država sa svih kontinenata. Turisti trkači sami sebi plaćaju dolazak i boravak. Uz jednog učesnika, kaže statistika, dolaze prosečno tri pratioca.

Tako Beogradski maraton prenosi na druge svoje znanje, ali i preuzima najbolje od drugih prilagođavajući ga sebi. Sujete nema i direktori sa svih meridijana rado međusobno razmenjuju iskustva.

– Drago mi je što smo kao organizatori uspostavili izvanrednu i jedinstvenu saradnju s Turističkim organizacijama Srbije i Beograda. Zajednički, s predstavnicima gradske kuće, promovišemo događaje koje organizujemo, kao i: sportske, turističke, poslovne i sve druge potencijale naše prestonice i cele države.

Spomenuti timovi boravili su i u: Njujorku, Pragu, Atini, Frankfurtu, pa razvijali odnose i uspostavljali saradnju sa sličnim događajima u: Berlinu, Šangaju, Pekingu, Parizu?

– Ima mnogo toga što može da se nauči u „Velikoj jabuci“, čiji maraton doprinosi privredi grada s čak 400 miliona dolara.

Beogradski maraton je generisao 123 miliona evra opšte društvene koristi?

– Reč je o pi-ar i komercijalnoj vrednosti u zemlji i inostranstvu, ostvarenoj humanitarnoj pomoći i turističkom prometu. Dakle, ovo nismo mi kao organizatori dobili, već doprineli društvu – ističe Nikolić.

Ali ima nečeg za sve brojniji trkački pokret – polumaratona. Prvi put  je 2017. zasebno organizovan u Beogradu, a 2018. će to premijerno put uraditi London, posle svog 38. maratonskog izdanja. Opet prednjačimo?

– Još su sveži utisci s našeg prvog Beogradskog polumaratona. Bilo je prijavljeno „samo“ 4.000 trkača iz 30 država na 21,1 kilometar i 10 kilometara na novoj stazi. Zbog radova na bitnim saobraćajnicama glavnog grada, po dogovoru s našim višedecenijskim partnerom, gradom Beogradom, morali smo događaj da pomerimo na decembar, kao što smo, zbog još uvek nedovršenih intervencija na Brankovom mostu, bili prinuđeni da ograničimo broj učesnika.

Drugo izdanje biće u mnogo povoljnijem terminu, 30. septembra ove godine, pa će se u Beograd opet sliti brojni trkači iz inostranstva s pratiocima?

– Reči kao „sliti“, pa „porast“  i slične asociraju na talase i sve bujniju reku, pravi cunami kada je globalna scena u pitanju. Ceo svet je i doslovno i u prenosnom smislu u pokretu. U SAD trčanjem se bavi 35 miliona ljudi, u Kini 40 miliona, Japanu 12, Poljskoj šest...

Planetarno je crta podvučena pod više stotina miliona trkača?

– Kakav je to maratonski talas u svim aspektima, govori podatak da je u Indiji u poslednjih nekoliko meseci organizovano 500 novih trka s više od milion učesnika i niko nije član Atletskog saveza ove zemlje s preko milijardu stanovnika. U Svetskoj asocijaciji atletskih federacija otvoreno priznaju da im je žao što ranije nisu uočili tu snagu, pa sada nude saradnju s AIMS-om i to je dobro. Dovoljno je reći da ova organizacija broji više od 400 članica koje ispunjavaju uslove iz 120 država sveta. Samo Njujorški trkački klub, najveći sportski klub planete i organizator maratona pod Kipom slobode, ima u trkama i trenažnom procesu 600.000 ljudi.

„Beogradski maraton“ je sjajno pozicioniran, ali ne namerava da spava na lovorikama. Dejan Nikolić je već najavio program „Srbija trči“ ili na engleskom „Srbran“:

– Svi događaji, koje smo organizovali poslednje tri decenije, bili su u Beogradu. Projekat „Srbran“ neće se ograničiti samo na glavni grad. Budući učesnici imaće mogućnost da učestvuju na nekoliko događaja u toku godine i na takav način steknu određene privilegije...

(Opširnije u današnjem „Sportskom žurnalu”)