Srbija ide stopama SFRJ u Africi

Ivi­ca Da­čić je tim po­vo­dom po­ru­čio da Sr­bi­ja u afrič­kim ze­mlja­ma ne­ma ni­ka­kve skri­ve­ne pla­no­ve i da sa „po­no­som is­ti­če da u Afri­ci, u od­no­su na mno­ge dru­ge, zbog isto­rij­

skih raz­lo­ga ima start­nu pred­nost, uve­re­na da tu pred­nost, uz no­ve ide­je, tre­ba i da is­ko­ri­sti”.

I ta pred­nost se kroz mno­ge bi­la­te­ral­ne kon­tak­te obi­la­to ko­ri­sti. Pre dva meseca u po­se­ti Be­o­gra­du bio je pred­sed­nik Vla­de Gvi­ne­je Bi­sao – Uma­ro Si­so­ko Em­ba­lo, či­ja je ze­mlja po­vu­kla pri­zna­nje jed­no­stra­no pro­gla­še­ne ne­za­vi­sno­sti KiM. Pre oko mesec dana pr­vi put po­sle 22 go­di­ne, u Sr­bi­ju je do­šao i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Tu­ni­sa – Ke­ma­i­so Že­na­u­i­jo, ko­jem je Da­čić za­hva­lio što nje­go­va ze­mlja upr­kos pri­ti­sci­ma i da­lje ne pri­zna­je ta­ko­zva­no Ko­so­vo.

Pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić je po­čet­kom no­vem­bra u Ra­ba­tu raz­go­va­ra­la sa pred­sed­ni­kom Ma­ro­ka – Sa­de­di­nom el Ot­ma­ni­jem, ko­ji ta­ko­đe ne pri­zna­je sa­mo­pro­gla­še­nu ne­za­vi­snost. Te­me na dnev­nom re­du bi­le su: tu­ri­zam, po­ljo­pri­vre­da, gra­đe­vi­nar­stvo, elek­tro­e­ner­ge­ti­ka, far­ma­ci­ja...

Mi­lo­van Dre­cun iz Po­sla­nič­ke gru­pe pri­ja­telj­stva sa ze­mlja­ma pod­sa­har­ske Afri­ke is­ti­če za naš list da je na­me­ra pred­sed­ni­ka Vu­či­ća da obi­đe po­je­di­ne dr­ža­ve na ovom raz­voj­nom kon­ti­nen­tu do­bar po­tez, jer mo­že da otvo­ri je­dan no­vi vek­tor u na­šoj spolj­noj po­li­ti­ci, što bi nam do­ne­lo i eko­nom­sku i po­li­tič­ku ko­rist. „Afri­ka je raz­voj­ni kon­ti­nent ko­ji po­sled­njih go­di­na be­le­ži bru­to rast BDP iz­me­đu osam i de­vet od­sto. Sve če­šće nam do­la­ze po­slov­ni lju­di iz afrič­kih ze­ma­lja i ras­pi­tu­ju se za uslo­ve in­ve­sti­ra­nja, a i u tim dr­ža­va­ma je pri­sut­no i do­sta na­ših pri­vat­nih fir­mi”, ob­ja­šnja­va Dre­cun.

Iz cen­tra za bi­la­te­ral­nu sa­rad­nju Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je ka­žu nam da je eko­nom­ska sa­rad­nja sa ze­mlja­ma Afri­ke ma­log obi­ma, ali da ima ve­li­ki po­ten­ci­jal za­hva­lju­ju­ći isto­rij­skim ve­za­ma Ju­go­sla­vi­je, ko­ja je ima­la od­lič­nu pri­vred­nu i na­uč­no­teh­nič­ku sa­rad­nju sa afrič­kim kon­ti­nen­tom. Da in­te­re­so­va­nje za una­pre­đe­nje eko­nom­ske sa­rad­nje sa Afri­kom po­sto­ji, po­tvr­đu­ju ak­tiv­no­sti PKS u 2017. go­di­ni. U apri­lu je u ko­mo­ri odr­ža­na kon­fe­ren­ci­ja „Ka­ko po­slo­va­ti sa pod­sa­har­skom Afri­kom”. O ka­kvom tr­ži­štu je reč, do­volj­no sve­do­či da pod­sa­har­ska Afri­ka ob­u­hva­ta 49 dr­ža­va sa mi­li­jar­du sta­nov­ni­ka.  Istog me­se­ca je u Pre­to­ri­ji osno­va­na Za­jed­nič­ka pri­vred­na ko­mo­ra Sr­bi­je i Ju­žne Afri­ke, a u ju­nu je pred­sed­nik PKS Mar­ko Ča­dež po­se­tio Ju­žno­a­frič­ku Re­pu­bli­ku, gde se sa­stao i sa pred­sed­ni­kom JAR – Džej­ko­bom Zu­mu­om.

Kra­jem ok­to­bra u Be­o­gra­du je odr­žan pr­vi su­sret PKS i Srp­sko-afrič­kog in­ve­sti­ci­o­nog fo­ru­ma (SA­IF), ko­ji je oku­pio oko 100 uče­sni­ka iz JAR, Zim­bab­vea i dru­gih afrič­kih ze­ma­lja, kao i ve­li­ki broj srp­skih kom­pa­ni­ja. Na ovom sku­pu je kon­sta­to­va­no da po­sto­ji mo­guć­nost za po­ve­ća­nje sa­rad­nje u sko­ro svim obla­sti­ma, ali da je po­treb­no ot­klo­ni­ti pro­ble­me u tran­spor­tu kao i ca­rin­ske i dru­ge ba­ri­je­re. 

Slo­bo­dan Jan­ko­vić iz In­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­nu po­li­ti­ku i pri­vre­du pod­se­ća da po­sled­nji stra­te­ški na­stup Sr­bi­je pre­ma afrič­kim ze­mlja­ma da­ti­ra iz 2009. go­di­ne. Ta­da­šnji pot­pred­sed­nik vla­de – Bo­ži­dar Đe­lić ofor­mio je tim ko­ji je na­pra­vio do­ku­ment o ci­lje­vi­ma Sr­bi­je u od­no­si­ma za ze­mlja­ma Bli­skog is­to­ka i se­ver­ne Afri­ke, u ko­ji je bi­la uklju­če­na i An­go­la, zbog pri­su­stva NIS-a i po­je­di­nih na­ših pri­vat­nih fir­mi u toj dr­ža­vi. Ovaj na­uč­ni sa­rad­nik IMPP-a is­ti­če da u od­no­si­ma sa afrič­kim ze­mlja­ma po­sto­je i dve ne­po­volj­ne stva­ri ko­je tre­ba pre­va­zi­ći: zbog bi­o­lo­škog fak­to­ra, se­ća­nje na Ti­to­vu Ju­go­sla­vi­ju od­la­zi u pro­šlost, ali i či­nje­ni­ca da se u vre­me Vu­ka Je­re­mi­ća 2010. go­di­ne tra­ži­la po­dr­ška tih ze­ma­lja za re­zo­lu­ci­ju o Ko­so­vu u UN ko­je smo se po­sle od­re­kli.

„Do­sta afrič­kih dr­ža­va nas je ta­da po­dr­ža­lo, a on­da smo se mi po­vu­kli, či­me smo na spolj­no­po­li­tič­kom pla­nu u tim dr­ža­va­ma iz­gu­bi­li kre­di­bi­li­tet. Za na­stup na ovom kon­ti­nen­tu sa­da bi tre­ba­lo na­pra­vi­ti no­vu stra­te­gi­ju. Po­sled­njih de­se­tak go­di­na u Afri­ci se vo­di bit­ka iz­me­đu Ki­ne, ame­rič­kih i kom­pa­ni­ja iz EU. U ta­kvoj kon­ku­ren­ci­ji, Sr­bi­ji ni­je la­ko da na­đe deo tr­ži­šta, ali ni­je ni ne­mo­gu­će. Za ozbi­ljan eko­nom­ski na­stup u ovim ze­mlja­ma mo­ra da po­sto­ji po­dr­ška dr­ža­ve. Ko­li­ko znam, mi ne­ma­mo me­ha­ni­zam po­dr­ške na­šim fir­ma­ma za na­stup u ino­stran­stvu”, ob­ja­šnja­va Jan­ko­vić.

Raz­me­na 1,5 mi­li­jar­di do­la­ra

Na osno­vu po­da­ta­ka Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku, ukup­na vred­nost rob­ne raz­me­ne Sr­bi­je sa ze­mlja­ma Afri­ke u pe­ri­o­du od 2012. do 2016. go­di­ne iz­no­si­la je sko­ro 1,5 mi­li­jar­di ame­rič­kih do­la­ra, ka­žu u PKS-u. Od to­ga, Sr­bi­ja je u ze­mlje Afri­ke iz­ve­zla ro­bu u vred­no­sti od 823,9 mi­li­o­na do­la­ra, a u istom pe­ri­o­du uve­zla u vred­no­sti od 629,4 mi­li­o­na do­la­ra. Naj­ve­ći obim ukup­ne tr­go­vin­ske raz­me­ne Sr­bi­je sa Afri­kom, ali i po­je­di­nač­nih vred­no­sti iz­vo­za i uvo­za, za­be­le­žen je 2016. go­di­ne, ka­da je vred­nost ukup­ne tr­go­vin­ske raz­me­ne iz­no­si­la 404,2 mi­li­o­na do­la­ra. Od to­ga, iz­voz Sr­bi­je 211,2 mi­li­o­na i uvoz 193 mi­li­o­na do­la­ra. A sa­mo u pr­vih de­set me­se­ci 2017. go­di­ne, Sr­bi­ja je u Afri­ku iz­ve­zla ro­bu u vred­no­sti od 120 mi­li­o­na, dok je u istom pe­ri­o­du iz Afri­ke uve­zla ro­bu u vred­no­sti od 132 mi­li­o­na do­la­ra.

Naj­vi­še iz­vo­zi­mo u Egi­pat, Tu­nis i Alžir

Sr­bi­ja je u pr­vih de­set me­se­ci 2017. go­di­ne naj­vi­še iz­vo­zi­la u sle­de­će afrič­ke dr­ža­ve: Egi­pat 19,8 od­sto, Tu­nis 16,3, Al­žir 15,6, Ma­ro­ko 6,8, Ma­u­ri­ta­ni­ja 6,4, Li­bi­ja 6, Ke­ni­ja 5,9 i Ni­ge­ri­ja 5,1 pro­ce­nat. Na li­sti pro­iz­vo­da ko­je smo na tr­ži­šte Afri­ke naj­vi­še iz­ve­zli je­su: pre­ra­đe­ni du­van 38,2 od­sto, ne­raz­vr­sta­na ro­ba 12 pro­ce­na­ta, ro­ta­ci­o­ne elek­trič­ne ma­ši­ne (4,7), te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­na opre­ma (3,9), pre­kru­pa, bra­šno od pše­ni­ce (2,7), štam­pa­ne stva­ri (2,4). U istom pe­ri­o­du, naj­vi­še smo uvo­zi­li iz Egip­ta, Tu­ni­sa, Ma­ro­ka, Oba­le Slo­no­va­če i Ju­žne Afri­ke.