Šest decenija sreće Jovanke i Bratislava

I po­red to­ga što ži­ve u sta­rač­kom do­mu, Spa­ri­ći se ne ose­ća­ju sku­če­no i otu­đe­no. U de­lu su gde se na­la­ze gar­so­nje­re. Do­bra stra­na ži­vo­ta pod kro­vom ku­će za tre­će do­ba je, do­da­je Bra­ti­slav, to što uvek mo­že da se ra­ču­na na dru­štvo. I tim le­ka­ra im je u bli­zi­ni, ima­ju i ve­li­ki dnev­ni bo­ra­vak, bi­o­skop, po­štu, apo­te­ku... A iz Gra­da sve­tlo­sti, u ko­jem su ži­ve­li 45 go­di­na, vra­ti­li su se zbog no­stal­gi­je pre­ma rod­noj gru­di. Od­lu­či­li su da je bo­lje da sta­re da­ne pro­ve­du u svo­joj ze­mlji, ne­go u tu­đi­ni. 

– Na­vi­kli smo da smo stal­no za­jed­no, ali se u to­ku da­na če­sto i raz­dvo­ji­mo. Sva­ko po­đe na svo­ju stra­nu, pa se po­no­vo sa­sta­ne­mo. Jed­no­stav­no je: jed­no bez dru­gog ne mo­že­mo. Ima tu sve­ga, i sva­đa i sva­đi­ca, ali to sve ne­ka­ko br­zo pro­đe – is­ti­če Bra­ti­slav, a Jo­van­ka na to do­da­je, sme­ju­lje­ći se: „Ali se ne za­bo­ra­vi.”

– Ma, po­bor­nik sam te­o­ri­je da tre­ba ži­ve­ti i osta­vi­ti dru­ge, pa čak i part­ne­ra, da ži­vi na mi­ru – do­da­je Bra­ti­slav.

Taj­na nji­ho­vog uspe­šnog bra­ka je u, ka­ko tvr­de, do­brim živ­ci­ma i me­đu­sob­nom raz­u­me­va­nju. Ipak, bez lju­ba­vi ne­ma ni­šta, po­ru­ču­ju obo­je uglas. 

– Ima­mo re­cept za kva­li­te­tan ži­vot: što vi­še sme­ha i ve­se­lo­sti du­ha. To je naj­bo­lja me­ra, pa čak i ka­da te ži­vot ne ma­zi. Nas, na­ža­lost, ni­je mi­lo­vao, ali evo dr­ži­mo se, ne da­mo se sa­lo­mi­ti – pun je na­de Bra­ti­slav. 

Sa eki­pom „Po­li­ti­ke” za­ka­zu­ju sle­de­ći sa­sta­nak za 17 go­di­na. Ta­da Bra­ti­slav pu­ni 100, pa nas, do­da­je na kra­ju dru­že­nja, oče­ku­je da do­đe­mo na žur­ku.