Pare od koncesije uložiti u infrastrukturu

U naredna dva meseca potpisaćemo ugovor sa koncesionarom beogradskog aerodroma „Nikola Tesla” francuskom kompanijom „Vansi erports”, a od dana potpisivanja ugovora, u roku od šest meseci, treba da se završi i finansijska konstrukcija za koncesiju, najavila je Zorana Mihajlović ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Ako želimo da se aerodrom razvija investicije su neophodne. Da smo ga ostavili bez koncesije, sa nivoom ulaganja od 49 miliona evra, koliko je investirano u protekle četiri godine, trebalo bi nam 60 godina da dostignemo 732 miliona evra, koliko je planirano ulaganje u aerodrom u narednih 25 godina”, rekla je Mihajlovićeva obilazeći Kontrolu letenja Srbije i Crne Gore i novoizgrađeni Terminal 1 na aerodromu.

Investiranje u aerodrom, kao trenutno najbrže rastući aerodrom u regionu donosi dobro Srbiji, kaže ona, i ne samo znanje, već i investicije, veći broj putnika i izgradnju piste.

JAT je imao gubitak od 76 miliona evra, desetak vazduhoplova, 26 destinacija i oko 1.520 zaposlenih, podseća Mihajlovićeva, a prenosi Tanjug.

Danas, kaže, „Er Srbija” ostvaruje profit i ima dvadesetak aviona, 36 destinacija i zapošljava oko 2.600 ljudi.

Ministarka je naglasila da neće biti otpuštanja zaposlenih na aerodromu na šta se, kaže, već obavezala francuska kompanija „Vansi”. Sva prava i obaveze radnika ići će iz kolektivnog ugovora.

Direktor Aerodroma „Nikola Tesla” Saša Vlaisavljević podsetio je da je 600 ljudi dobilo ugovor za stalno ili na određeno vreme. Tu treba dodati 340 ljudi iz „Er Srbije” koji su došli i to je ukupna brojka u jednoj godini od oko 1.000 ljudi. „Kapacitet aerodroma pre samo četiri godine ne bi mogao da primi ovogodišnja 5,34 miliona putnika. Digli smo kapacitet sa pet na sedam miliona putnika. Profit aerodroma je pre samo četiri godine bio svega 125.000 evra, a profit na kraju 2017. je između 28 i 29 miliona evra”, podseća Vlaisavljević uz napomenu da je za četiri godine dostignut profit veći od 100 miliona evra i on iznosi, kaže, kao profit svih aerodroma u regionu zajedno.

Podignuti su, dodaje, ukupni prihodi 45 odsto, broj putnika je kaže, na krilima „Er Srbije” povećan 51 procenat, kargo, roba i pošta povećani su 217 odsto za četiri godine, a vrednost akcija je, zaključuje, sa 350 do 400 dinara, na današnji dan skočila na 1.720 dinara.

Ministarka Mihajlović smatra da bi novac od koncesije mogao da ide za razvoj investicija i vraćanje kredita.

„U budžet će se sliti 417 miliona evra, a na Vladi Srbije je da sedne i da razmišlja kako da taj novac na najbolji mogući način iskoristiti. Moj stav je da uvek treba da ide za razvoj i investicije, a za to sam i da vraćamo kamate na kredite koji su bili nepovoljni i uzeti u nekim prethodnim periodima”, kaže Mihajlovićeva.

Milan Kovačević, konsultant za investicije, zamera vladi što nije unapred napravila analizu gde će uložiti pare.

– Ne bi bilo dobro da novac bude upotrebljen za povećanje penzija i  plata u javnom sektoru – upozorava Kovačević.

On se slaže sa ministarkom da bi najbolje bilo da se iskoristi za vraćanje dugova ili izgradnju auto-puteva. Čak predlaže vladi da razmisli o investiranju u osnivanje razvojne banke ili fonda.

I za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta, prioritet bi bio osloboditi se nekih kredita, uzetih po visokim kamatama. Druga mogućnost je investirati u kapitalne projekte. On podseća da su u prošlosti pravljene greške, koje ne bi smele da se ponove.

Kada je 1997. godine 51 odsto „Telekoma” prodato italijanskom STET-u i grčkom OTE-u novac je, kaže, potrošen za isplatu penzija. Suma nije bila mala – 1,5 milijardi maraka (922 miliona dolara).

Ni novac od prodaje „Mobtela” (1,5 milijardi evra) nije bolje iskorišćen. Deo je otišao na vraćanje duga MMF-u od 900 miliona dolara. Napravljen je Nacionalni investicioni plan (NIP), ali nijedna kapitalna investicija nije napravljena.