London odbio da Asanžu odobri diplomatski imunitet

Osnivač „Vikiliksa” je dobio novu domovinu, ali ne i novi dom. Britanija je odbila ekvadorski zahtev da prizna diplomatski status Džulijanu Asanžu, što znači da on ostaje u ambasadi latinoameričke zemlje i pored toga što je, kako su preneli mediji, postao njen državljanin.

Posle izveštaja Rojtersa da je australijski novinar i aktivista pronađen u bazi državljana Ekvadora, Forin ofis je potvrdio da je Kito zatražio diplomatski imunitet za Asanža, ali da je London odbacio takvu mogućnost. Da je vlada Tereze Mej prihvatila Asanžov diplomatski pasoš, pokretač uzbunjivačkog sajta bi uživao imunitet od hapšenja i mogao bi da napusti prostorije u kojima je proveo više od pet godina.

Ranije ove nedelje država sa polutara je nagovestila da će prestati da Asanžu pruža utočište. Ministarka spoljnih poslova Marija Fernanda Espinosa izjavila je da je njegov boravak u ambasadi postao neodrživ i da međunarodna zajednica treba da posreduje u njegovom izlasku iz zgrade. Prvi čovek „Vikiliksa” zamerio se novom ekvadorskom predsedniku Leninu Morenu kada je prošle jeseni podržao pravo Katalonaca na referendum o otcepljenju. Posle negodovanja španske vlade, Moreno je zatražio od gosta da prekine da komentariše međunarodna zbivanja.

Australijanac je podstakao priče o novoj domovini jer se slikao u dresu ekvadorske fudbalske reprezentacije i fotografiju postavio na „Tviter”. Ako ga je primila u državljanstvo, andska republika je mogla da mu izda diplomatski pasoš, ali imunitet u Londonu može da mu garantuje jedino Britanija. On ne sme da izađe na ulicu iz straha da će ga Ujedinjeno Kraljevstvo uhapsiti i isporučiti Americi, gde bi mogli da mu sude za špijunažu i odavanje državnih tajni. Našao se na listi najozloglašenijih ljudi u SAD kada je pre sedam godina objavio na hiljade američkih diplomatskih i vojnih depeša. U dobrom delu javnosti postao je još omraženiji za vreme predsedničkih izbora 2016. kada su se na „Vikiliksu” pojavili presretnuti mejlovi vrha Demokratske stranke i šefa izbornog štaba Hilari Klinton. Odmah je povezan sa ruskom vladom, za koju se veruje da je obila elektronsko sanduče demokrata i prepisku prosledila uzbunjivačkom portalu da bi pomogla Donaldu Trampu da dođe na vlast. Vašington nikada nije objasnio na osnovu čega bi sudio Asanžu jer se „Vikiliks” poneo kao i brojne američke redakcije koje stalno obelodanjuju doturene im poverljive informacije bez straha od krivičnog gonjenja. On nikada nije zvanično optužen, iako veruje da je optužnica protiv njega odavno napisana. Ako i nije bilo tako u Obaminoj administraciji, to bi moglo da se promeni sa dolaskom na vlast Donalda Trampa čiji je ministar pravde Džef Sešons izjavio da je Asanžovo hapšenje prioritet nove vlade. I direktor CIA Majk Pompeo je saopštio da „Vikiliks” nije ništa drugo do „nevladina neprijateljska obaveštajna agencija koju huškaju državni akteri poput Rusije”.

Da bi sprečila dodatni uticaj na birače preko „Tvitera”, Obamina vlada je izvršila pritisak na latinoameričku zemlju da Asanžu isključi internet pred samo glasanje u Americi. Novi problemi su nastali godinu dana kasnije kada je ekvadorski štićenik uporedio ponašanje Madrida u Kataloniji sa ponašanjem kineske vlade na Tjenanmenu. Za kabinet Marijana Rahoja bio je to krunski dokaz da Asanž rovari i u Kataloniji, naravno u dogovoru sa Rusima, koji su navodno želeli da oslabe EU podsticanjem katalonskog secesionizma. Ekvador je i na meti Britanije, koja je u strahu od Asanžovog bekstva na neprestani nadzor ambasade potrošila 12 miliona evra, zbog čega je 2015. morala da smanji mere predostrožnosti i ukloni 24-časovnu stražu. Zbog pritisaka koje na njih vrše ove države, u Kitu su, po svemu sudeći, izgubili strpljenje za Asanža. Jedna od mogućnosti koju su i ranije predlagali je da mu se omogući koridor od ambasade do leta za Ekvador, gde bi mogao da dobije politički azil.