Siriza je na vlasti, ali nema vlast

Govoreći o 2015. i momentu dolaska Sirize na vlast, partnerka premijera Ciprasa podvlači da vlada nije počela od „čistog lista  papira”, već sa bagažom prethodnika, što je značilo voditi duge pregovore, trgovati, ali držeći se pri tome principa na osnovu kojih je izabrana. Za poverioce kaže da su se ponašali kao „fašistička čizma koja pokušava da vas smrvi, da vas sabije u zemlju da ne možete da se suprotstavljate nego samo kažete: ne mogu više”!

Elektroinženjer Beti, kako je zovu bliski saradnici, sa Ciprasom je maltene ceo život, iz studentskih dana, više od 20 godina. Zajedno su studirali, učestvovali na studentskim demonstracijama. Ona svog supruga poznaje bolje od bilo koga i  zato sa uverenošću kaže da ga je u najtežim trenucima podržavala jer je znala da može da izdrži pritisak, da će umeti da se bori. Kaže da ni dan-danas ne zna kako je izdržao tih 17 sati „gladijatorske borbe” sa poveriocima kada se odlučivala sudbina Grčke. Misli da je odlučio i ljudski faktor, njegova mladost, činjenica da je bio važan momenat u kome nije smeo da izda veru onih koji su ga podržavali. Ona zna, kaže, kao i svi dobronamerni Grci, da je u poslednjem trenutku prihvatio sporazum koji nije želeo. I podvlači da nije tačno da je jedno obećavao, a drugo radio.

„Cipras je uradio ono što je mogao i birao je put koji je bio moguć osećajući odgovornost za ono što je obećao grčkom narodu, suočavajući se pri tome sa mnogim teškoćama. Zato ne prihvatam optužbe da je obmanjivao, da je izdao.” Po njenom uverenju, Cipras nikada nije na umu imao nešto drugo, uradio je šta je mogao, nije slagao, nije odstupio, borio se i onda kada je ispred sebe imao krajnje opasne perspektive, kada su pretili kažnjavanjem zemlje, vršili pritisak. Ona kaže da je besmisleno govoriti o tome da li se on lično slagao sa onim što je morao da uradi, na šta je morao da pristane, ali se borio jer je sagledao svu opasnost za Grčku onda kada su mu poverioci jasno rekli: „Uzmi ili ostavi!”

Govoreći o referendumu, supruga premijera Ciprasa koja je sve to posmatrala iz blizine kaže da je on postupio kao svaki demokratski lider koji je narod pitao: suprotstaviti se ili potpisati? Narod je rekao „ne”. Ponovo je pitao da li da nastavi pregovore sa poveriocima u nadi da će možda dobiti nekakve bolje uslove i dobio je jasan mandat da se bori za fer sporazum, ne i da prekine sve kontakte ili da Grčka napusti Evropu ili evrozonu. Vratio se, kaže, sa sporazumom koji je bio daleko od prvobitnih uslova, sa kompromisom koji je po njegovom mišljenju imao perspektivu, vodio ka izlasku iz tunela i oslobađanju od iracionalnih mera štednje.

Na konstataciju da je život težak, da je narod osiromašio, Beti Bazijana naglašava da je vlada morala da ide na ustupke, ali da premijer Cipras uvek ostaje na strani radnika i da nije odustao od svojih principa, da se niko iz Sirize, i pored insinuacija, nije obogatio na leđima naroda.

„Ako znate takve, recite mi, ja ću prva izaći na demonstracije”, izjavila je u intervjuu.

Prva dama, koja ne voli da je tako zovu, kaže da je obična građanka koja  svakodnevno ide na posao. Kaže da ne voli kupovinu i posete frizeru, ne voli previše putovanja i odvajanja od uobičajenog načina života. Navikla je na ogovaranja štampe koja bi htela da joj određuje kako da se oblači, češlja i da joj kao ženi premijera dodeljuju posebnu ulogu.

„On je pošao putem vlasti, ja sam jednostavno uz njega. Mislim da sam dobila bitku!”

Zaključuje da vlast svakako menja čoveka, sliku koju ima o sebi, utiče čak i na njegov libido, da narcisoidnost može da bude opasna, ali da, onda, valjda, psihoanalitičari pomažu političarima.

Na poslednje pitanje časopisa „Žurnal redaktora” o tome kojeg je političara maštala da upozna, Beti Bazijana je odgovorila:

„Onog koji, nažalost, više nije živ. Fidela Kastra!”