Naučnici vole da sade drveće

Neki će primetiti sličnost pomenutog paka s Parkom prijateljstva na Ušću u Novom Beogradu, formiranom na predlog Mladih gorana povodom održavanja Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu 1961. godine. Iste godine kad je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost, a sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin poleteo u svemir otpočinjući kosmičku eru. Novo doba, te 1961. godine, u kome će nauka ubrzano menjati svakodnevni život, obeležilo je i osnivanje beogradskog Instituta za fiziku.

Institut se nalazi na obali Dunava, udaljen svega nekoliko minuta hoda od centra Zemuna, u Ulici Pregrevica u istoimenom naselju, sve popularnijim među onima s dubljim džepom koji ovde žele da se skrase, što ne čudi jer iz dvorišta žitelja Pregrevice puca jedan od najlepših pogleda na Dunav u prestonici. Jedno od tih dvorišta, kampus, kako ga u kući nauke nazivaju, s kojeg se vidi i Pupinov most, ima površinu od tri hektara i prošlost zanimljivu koliko i budućnost.

– Nekada je ovde bila ciglana, o čemu svedoči najstariji industrijski dimnjak u Srbiji, zakonom zaštićen. To je i najviši objekat u Zemunu, s obzirom na to da je na najvišoj koti lesnog platoa. Tu je, u dosta lošem stanju, zgrada ciglane koju nameravamo da obnovimo. Za potrebe ciglane kopala se glina, a od površinskih kopova su nastajale terase. Onda su meštani rupe koristili kao đubrište – objašnjava direktor Instituta za fiziku dr Aleksandar Bogojević i dodaje da je i glavna zgrada Instituta zapravo 100 godina stara kožara. Bombardovana je u toku Drugog svetskog rata i napola uništena. Jedan deo je bio bez krova. Dodeljena je fizičarima osamdesetih godina. Drugog izbora nije bilo. Međutim, očevi Instituta ovaj prostor nisu videli kao ruševinu. Decenijama su ga sređivali i još nije sve završeno spolja.

Sređivanje kampusa na Dunavu traje od 2015. godine. Počelo se sa čišćenjem i ravnanjem terena, postavljanjem infrastrukture za navodnjavanje i drenažu, postavljene su klupe, zasađene sadnice drveća i žbunja. Tu je i česma, ali ne makar koja, već napravljena od cigli iz ovdašnje ciglane, s originalnim imenom firme utisnutim u cigle još pre 100 godina.

– Do pre šest meseci nije bilo senika niti staze. Sada bode oči stara ograda od bodljikave žice – primećuje naš domaćin, očigledno rešen da je oplemeni jer, kako kaže, „ružno priziva ružno”.

– Zasadili smo u poslednje dve godine 200 sadnica raznih vrsta drveća. Napravili smo i fondaciju za one koji bi da daruju drvo, uz koje ide i tabla na kojoj piše šta je i ko zasadio – objašnjava direktor Bogojević način na koji su krenuli u ozelenjavanje terena. Piramidalni grab je posebno dobrodošao jer je vrlo tvrd i ima lepu krošnju.

– Prvi je 2016. godine zasadio profesor Fernando Feronije, predsednik Mreže nacionalnih instituta Italije, naš strateški partner, jedna od najvažnijih osoba u nauci u Evropi. Ispod drugog graba je pločica s imenom državnog sekretara Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimira Popovića, a i naša premijerka ovde ima svoj grab – pominje domaćin.

– Grab Ane Brnabić zasađen je još dok je bila ministar državne uprave. Ljudi iz Novog Sada s kojima sarađujemo nisu imali u svom rasadniku sadnicu piramidalnog graba pa su ga nabavili u Italiji, gde je na poseban način negovan. Naša koleginica dr Marina Krstić iz Cerna priključila se akciji i zasadila likvidambar, dr Đorđe Vuković je zasadio crvenolisnu šljivu. Ima stabala koja se nisu primila, recimo borovi, nijedan od njih sedam – primećuje naš domaćin i dodaje da je svaki od darodavaca koji je zasadio sadnicu bio veoma srećan zbog toga što je učinio. Verovatno će i oni koji u hladu te šumice budu uživali u budućnosti.

– Svaki put kada dođu posećuju ih, pitaju za njih. Ovde u parku planirana je jedna od novih zgrada Verokio centra. Vlada je odobrila, potpisali smo ugovor, kreće projektovanje, a potom izgradnja i svako od darodavaca drveća, kada se sretnemo, pita „Nećete valjda moje drvo poseći?” Podrazumeva se da nećemo. Neka od stabala privremeno će se izmestiti. Trospratna zgrada imaće unutrašnje dvorište gde ćemo izvađenu biljku po završetku gradnje vratiti, preko krova – dodaje direktor.