Srbi na računima drže 9,3 milijarde evra

Dinarskih milionera je, ipak, znatno više. Među štednim ulozima vrednosti od milion do pet miliona dinara ima 9.808 štednih partija, dok su između pet i deset miliona dinara uštedela 923 bankarska klijenta. Preko deset miliona dinara ima 337 štediša.

Prosečan iznos dinarske štednje po štednom ulogu iznosi 41.000 u dinara.

Kod dinarske štednje iluziju o velikom broju štediša zapravo pravi veliki broj sitnih uloga. Štednja do 10.000 dinara postoji na čak 91 odsto ukupnog broja partija, što je svega 1,1 odsto ukupne dinarske štednje. Ukoliko se izuzmu štedne partije po viđenju sa manjim iznosom deponovanih sredstava (do 10.000 dinara), prosečna visina dinarskog štednog uloga iznosi 277.000 dinara. Od ukupnog broja štednih partija (1.196.327), na najmanje štedne uloge do 10.000 dinara odnosi se 1.088.648 štednih partija.

Uprkos niskim kamatama štednja je sve veća pa je devizna štednja građana na kraju novembra iznosila 9,3 milijarde evra, što je 10,2 miliona evra više nego na kraju oktobra. Dinarska štednja građana iznosi 49,3 milijarde dinara što je trista miliona dinara više u odnosu na kraj oktobra. Pri tome, 98,6 odsto dinarske i 96,6 odsto devizne štednje odnosi se na štednju rezidenata.

Posmatrajući dugoročna kretanja, dinarska štednja raste. Tako je u poređenju sa krajem 2012. godine, u kojoj je NBS počela da sprovodi strategiju dinarizacije, dinarska štednja povećana 2,8 puta, pri čemu je njeno učešće u ukupnoj štednji stanovništva povećano sa 1,9 odsto na 4,3 odsto.

Prinosi na devizne depozite su i dalje niski zbog izuzetno niskih kamata na međunarodnom finansijskom tržištu. U novembru 2017, koji je bio mesec štednje, kada banke po pravilu daju nešto više kamate, one su iznosile oko 0,6 odsto za depozite ročnosti do godinu dana, odnosno oko 1,3 odsto, koliko su banke plaćale na depozite položene na rokove od godinu dana do dve godine. U NBS kažu da će kretanje kamata na deviznu štednju u narednom periodu u velikoj meri zavisiti od odluka vodećih centralnih banaka i dešavanja na svetskom finansijskom tržištu. Kako najveći deo devizne štednje čini štednja u evrima, dešavanja u evrozoni i buduće odluke Evropske centralne banke imaće značajan uticaj na kretanje ovih kamatnih stopa. Prema najavama zvaničnika Evropske centralne banke, kamatne stope u evrozoni ostaće na niskom nivou još neko vreme, pri čemu je najavljeno da će, kada se započne sa povećavanjem kamatnih stopa, to povećanje biti postepeno, kako se ne bi izazvali poremećaji na finansijskim tržištima.

S druge strane, kamate na dinarsku štednju u najvećoj meri zavise od referentne kamatne stope NBS. U skladu sa monetarnom politikom koju NBS sprovodi od maja 2013. godine, kamate na dinarske depozite u proteklih nekoliko godina su manje. Ipak u novembru, mesecu štednje 2017, banke su nudile nešto više kamatne stope u odnosu na prethodne mesece, i u proseku su se kretale od 3,1 odsto, za dinarske depozite ročnosti do jedne godine, do 4,6 odsto, za ročnosti duže od dve godine. Posledica „relaksiranije” monetarne politike NBS, preko smanjenja referentne kamate, jesu i značajan pad kamata na dinarske kredite privredi i stanovništvu, odnosno manji troškovi zaduživanja privrede i građana u lokalnoj valuti bez preuzimanja valutnog rizika.