Srpska kultura u globalnom digitalizovanom trezoru

Specijalno za „Politiku”

Vašington, 17. aprila – U trenutku teških nesporazuma između dve zemlje, u Vašingtonu je potpisan sporazum između Narodne biblioteke Srbije i američke Kongresne biblioteke o pristupanju naše institucije projektu Svetske digitalne biblioteke. Ovaj globalni dokumentacioni centar kulturnog blaga i pisane reči uspostavili su Unesko i Kongresna biblioteka. Predviđeno je da sledeće godine, na generalnom zasedanju Uneska, Svetska digitalna biblioteka bude puštena u rad. Radi se o vrlo ambicioznom projektu, digitalnom trezoru svetske kulturne baštine.

Direktor Narodne biblioteke Srbije, Sreten Ugričić, koji je u ime institucije potpisao ovaj sporazum u Vašingtonu, objasnio je u kratkom razgovoru za „Politiku” kako je došlo do toga da se Srbija među prvim zemljama u svetu uključi u ovaj projekat.

– Velika je čast što smo među prvim zemljama partnerima, praktično suosnivačima u ovom globalnom projektu. Mi smo osma nacionalna biblioteka, partner koji učestvuje sada u stvaranju ovog svetskog digitalnog trezora.

Kako je došlo do toga da baš Miroslavljevo jevanđelje i časopis „Zenit” budu prvi predstavnici iz Srbije u globalnoj digitalnoj baštini?

– To su naša dokumenta koja po svom značaju prevazilaze domen samo srpske istorije i kulture. Deli ih razdoblje od osamsto godina: najstarija srpska knjiga Miroslavljevo jevanđelje je ćirilski rukopis s kraja 12. veka, dok je časopis avangardne umetnosti „Zenit” izlazio dvadesetih godina prošlog veka. Oba kulturna dobra govore mnogo i o položaju srpske kulture u kontekstu uticaja istočne i zapadne evropske kulturne tradicije. „Zenit” je kao avangardni časopis u kome su sarađivali najistaknutiji srpski umetnici zajedno sa Pikasom, Modiljanijem, ili nekim ruskim avangardnim stvaraocem, trebalo da obnovi evropsku vavilonsku kulu i duh posle tragedije Prvog svetskog rata. Kroz ova dva dokumenta ističe se značaj vrednosti kulture iz Srbije, a s druge strane posebno reflektuje našu specifičnu poziciju na razmeđu velikih tradicija Istoka i Zapada.

Da li će i savremena dela iz Srbije moći da nađu svoje mesto u Svetskoj digitalnoj biblioteci?

– Ovo su samo početni prilozi za globalni trezor. Mi ćemo nastaviti da predlažemo ostala dela iz naše kulturne baštine, kako iz prošlosti tako i iz aktuelnog stvaralaštva. Ovo je za nas važno kao jedna globalna platforma sa najvišeg mesta i u najodabranijem društvu, gde u najboljem svetlu možemo da predstavimo naše vrednosti. Saradnja je značajna jer smo u prilici da, zajedno sa ljudima koji su idejni tvorci primene novih tehnologija na promociju kulture, učimo i primenjujemo ta najsavremenija znanja.

Srbija, znači, nije izolovana?

– Za nas je ovaj poduhvat značajan ne samo iz kulturnih, već i iz političkih razloga i diplomatskih razloga u trenutku kada imamo krizu i prekid komunikacija sa nekim zapadnim zemljama i SAD. Ovakve inicijative, uprkos tome, uspevaju da prekorače domen uske politike i da istovremeno pokažu da su naše veze uspostavljene na mnogo temeljniji način.

Za našu kulturu nema postavljenih granica?

– Ne sme se upadati u samoizolaciju. Ona će se prevazići u neposrednoj saradnji sa kolegama i kulturnim ličnostima iz sveta.