Tramp učinio Kinu i Rusiju ponovo velikim

Pad odobravanja američke politike je naročito izražen u Latinskoj Americi, Evropi i Kanadi, pri čemu je i prosečno neodobravanje američke politike poraslo na 43 odsto, što je takođe novi rekord.

„Mnogo je izazovnije biti vođa kada ljudi imaju ovako nisko mišljenje o vašem vođstvu”, istakao je jedan od šefova Galupa Džon Klifton. „Ali sa druge strane, da samo sedeli sa predsednikom Trampom i njegovim timom, oni bi rekli da su ovi rezultati razumljivi jer oni donose veoma teške odluke.”

Među tim odlukama su mnoge koje su posebno teško pale evropskim saveznicima, kao što je odustajanje od Pariskog klimatskog sporazuma, podrivanje sporazuma o nuklearnom programu s Iranom, oštro kritikovanje saveznika unutar NATO-a da nedovoljno troše na odbranu, kao i pretnja evropskim zemljama carinama i drugim trgovačkim barijerama.

Galupovo istraživanje zapravo poriče Trampove tvrdnje da svet više poštuje SAD otkad je pod njegovim vođstvom te ističe da su Trampova spoljna politika i njegove reči „bacili sumnju u američku posvećenost svojim partnerima u inostranstvu i doveli pod znak pitanja njenu pouzdanost”.

Među 134 zemlje koje su učestvovale u istraživanju, rejting SAD je pao u 65, od kojih su mnoge američki saveznici, poput Norveške, Belgije, Portugalije i Kanade gde je podrška pala za 40 i više procentnih poena. U Evropi je tek četvrtina ispitanika rekla da podržava američkog vođstvo, a znatan pad podrške se beleži i u trima vodećim evropskim silama Francuskoj (28 poena manje), Velikoj Britaniji (26) i Nemačkoj (21).

„Vremena u kojima smo mogli u potpunosti da se oslonimo jedni na druge su, u određenoj meri, prošla”, priznala je poprilično razočarano prošlog maja na samitu Grupe sedam industrijski najrazvijenih zemalja nemačka kancelarka Angela Merkel, koja ni posle godinu dana Trampovog predsednikovanja nije uspela da ga nagovori da zajedno spasavaju zapadni liberalni poredak.

Prema oceni politikologa Jozefa Bramla, stručnjaka za SAD iz Nemačkog saveta za spoljne odnose, uzaludne su nade da će biti obnovljeni nekadašnji američko-nemački odnosi.

„Tramp ne smatra da liberalni svetski poredak služi američkim interesima, već radije da on jednostavno pomaže državama poput Nemačke i Kine”, rekao je proteklih dana u više navrata nemačkim medijima Braml, dodajući da Tramp ima jednostavan cilj da „uništi taj poredak”, što ima negativne posledice na transatlantske odnose. „SAD moraju da pobede, a svi ostali da izgube.”

Samo kada je u pitanju iranski sporazum o nuklearnom programu, Nemci su toliko besneli na Vašington da je nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel u oktobru rekao da moraju Amerikancima da kažu da će njihovo ponašanje u pogledu Irana naterati Evropljane da se svrstaju s Rusijom i Kinom, a protiv SAD. Ono što se tada moglo između redova pročitati iz Gabrijelovog intervjua datog nemačkoj medijskoj mreži RND jeste da zapravo Nemci strahuju od toga da će SAD, Rusija i Kina krenuti u trku u nuklearnom naoružavanju. Nedugo potom, Gabrijel je otvoreno rekao da je vreme za Nemačku da promeni svoju politiku prema SAD, te da Nemačka „mora sa više samopouzdanja da brani svoje interese i ako je potrebno da povuče i crvene linije preko kojih neće dopustiti da drugi pređu”.

Takvu promenu nemačke politike podržavaju i pojedini stručnjaci iz uticajnih nemačkih instituta, pa preporučuju nemačkim vlastima da ubuduće, na primer, u pogledu klimatskih promena rade sa gradonačelnicima velikih gradova ili guvernerima velikih saveznih država unutar SAD, kao i sa uticajnim američkim senatorima i kongresmenima sa kojima imaju sličan način razmišljanja. Evropljani bi trebalo, smatraju analitičari, da u saradnji sa Belom kućom zasad insistiraju samo na projektima o kojima imaju najmanje razmimoilaženja.

Ipak, sve to ne umanjuje nemački, ali i evropski strah da Tramp povlačenjem iz zapadnog liberalnog poretka zapravo na međunarodnoj sceni ojačava uticaj Kine i Rusije. Zbog toga, prema oceni Bramla, Nemačka će morati da „podupre liberalni poredak sa partnerima koji slično misle, kao i da ojača Evropu, jer SAD to više ne žele da rade”.

Iako je Trampov dolazak omogućio Nemcima da ne moraju da kriju da kreću u odbranu sopstvenih interesa, da bi Nemačka zaista preuzela vođstvo u svetu nije dovoljna samo njena ekonomska snaga, jer svaki stručnjak za međunarodne odnose dobro zna da je za ozbiljnu spoljnopolitičku moć neophodna i ozbiljna vojna moć, koju Nemačka nema. Zbog toga Berlin i insistira na evropskom odbrambenom projektu, ali ni kompletna EU u jednom stroju nije dovoljno snažna kao ruska i kineska vojna snaga, a samim tim i narastajuća diplomatska moć. Zbog toga Nemci žale zbog američkog okretanja leđa Evropi.