Minsk je mrtav, živela Astana

„Kijev post” je javio da se beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko naježio i ismejao vesti o premeštanju pregovora iz Minska. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da su u Astani uspešno vođeni pregovori o Siriji pod pokroviteljstvom Rusije, Irana i Turske.

Ruske vlasti se nisu izjašnjavale o ovom predlogu, a ruski mediji su podsećali da SAD nisu zvanični učesnici u pregovorima o sukobu na jugoistoku Ukrajine, iako to traži Kijev, nego da pregovore vodi „normandijska četvorka” u kojoj su Rusija, Nemačka, Francuska i Ukrajina.

Uoči odlaska kazahstanskog predsednika u SAD mediji su „vagali” kojoj strani će se Nazarbajev više prikloniti, da li će sasvim „pretegnuti” američka ili će ostati veran poziciji članice Evroazijskog ekonomskog saveza i Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Najverovatnije je da će Nazarbajev, koji ima odlične odnose i sa Vladimirom Putinom, posredovati u određenim konfliktima, pa i razrešavanju ukrajinskog.

Predsednik Kazahstana je u svojoj knjizi „Epoha nezavisnosti”, objavljenoj početkom januara, napisao da je intenzitet kontakata na najvišem nivou dokaz o značaju odnosa između Kazahstana i Rusije, a višegodišnju saradnju sa Putinom je po kvalitetu odnosa opisao kao „međunarodnopolitički fenomen”. On je dodao da Putin tokom pregovora koristi apsolutno racionalne i logične argumente i da su se upravo tako i razvijali bilateralni ekonomski odnosi između Rusije i Kazahstana.

Inicijativa o izmeštanju pregovora usledila je samo dan pošto je parlament u Kijevu usvojio zakon o reintegraciji Donbasa, u kome se Rusija označava kao okupator, a u zakonodavstvo se uvodi termin „ruska agresija”. Rusija, međutim, negira da ima bilo kakvog uticaja na ovaj sukob, osim pružanja humanitarne pomoći.

U tom zakonu koji je već mesecima najavljivan, samoproglašene Narodne Republike Donjecka i Luganska se nazivaju okupiranim teritorijama, a Rusija okupatorom. Predsedniku Ukrajine, koji je prošle godine i predložio zakon, daju se ovlašćenja da za oslobađanje okupirane teritorije upotrebi oružanu silu bez odobrenja parlamenta.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju navelo da je ukrajinski zakon o reintegraciji Donbasa dokaz o pripremama za novi rat.

„Zakon koji je u oktobru prošao prvu raspravu i u međuvremenu podvrgnut određenim prepravkama zadržao je glavni fokus – zakonsku potvrdu politike Kijeva da se ‘problem Donbasa’ reši silom. Zapravo, Petro Porošenko dobija neograničena, gotovo diktatorska ovlašćenja za suzbijanje različitog mišljenja i nezadovoljstva. To se ne može nazvati drugačije do pripremom za novi rat”, navedeno je u saopštenju ministarstva.

Zakon predviđa da se takozvana antiteroristička operacija preformatira u vojnu, dok će njena uprava biti preneta na vojsku kojoj će se potčinjavati sve ostale snage. „Sputnjik” je naveo da će se prema novom zakonu formirati „zajednički operativni štab”, koji će dobiti mogućnost da upotrebi oružane snage protiv civila ne samo na jugoistoku, već i u čitavoj zemlji, bez formalnog uvođenja ratnog stanja.

Grizlov: Ne postoji alternativa za Minsk 2

Komentarišući novi zakon, stalni predstavnik Rusije u Kontakt grupi za rešavanje situacije u Donbasu Boris Grizlov je rekao za ruske medije da je u toku pokušaj da se prebaci odgovornost na Rusiju i da je za evropske partnere ovo signal o želji Kijeva da izbegne neprijatne Minske sporazume. Kako je preneo „Sputnjik”, on je naglasio da je tim zakonom zapravo formirana nova realnost u procesu rešavanja situacije na jugoistoku Ukrajine i uništena konstrukcija na kojoj je izgrađen dijalog u Minsku. „Međutim, jasno je da je izabrani put lažan i da će značajno zakomplikovati situaciju u Ukrajini. Rusija ostaje posvećena Minskim sporazumima i poziva Kijev da se vrati na ispunjavanje svojih obaveza. Ne postoji alternativa za ’Minsk 2‘”, zaključio je Grizlov.