Đaci u trci za stipendije

Ova učenica beogradske Filološke gimnazije kaže da je pre dolaska na intervju bila veoma nervozna, ali da se ispostavilo da razgovor nije bio strašan.

„Ispitivači su bili veoma prijatni i druželjubivi, a i društvo je super. Celo iskustvo je zato bilo mnogo lakše da se proživi”, navodi Una.

Ako dobije stipendiju, kaže, verovatno će tek po odlasku u SAD ili Veliku Britaniju shvatiti koliko je teško provesti jednu ili dve godine van svoje zemlje, daleko od roditelja. Ali, kako dodaje, baš zato treba da upoznaš tu zemlju u koju si otišao, njenu kulturu i druge ljude.

„Biće tu dece koja dolaze iz raznih zemalja, imaćemo priliku da se usavršimo bolje nego što bi mogli u Srbiji. Svakako bi jednog dana morali da se odvojimo od roditelja, a mislim da je 16 ili 17 godina sasvim taman za taj veliki korak”, ističe Una.

Jučerašnje testiranje je bilo „drugo poluvreme”, jer je više od 70 učenika koji su se prijavili za stipendije američkog ASIST i britanskog HMC programa za Srbiju najpre prošlo test jezika i pisanje eseja. Svako ko je imao rezultat bolji od 60 odsto, dospeo je na intervju na kojem su se, prema rečima Katarine Jovanović, učenice Trinaeste beogradske gimnazije, pitanja uglavnom ticala karaktera kandidata.

„Komisija nije bila stroga, a pitali su nas i o našim aktivnostima van škole, kao i o stereotipima, odnosno šta mi mislimo o Amerikancima i Englezima i šta mi mislimo da oni misle o Srbima”, objašnjava Katarina.

Učenici koji prođu intervju, dobiće stipendije u iznosu od 60.000 dolara za godinu dana školovanja u SAD ili 70.000 funti za završetak dve godine srednje škole u Velikoj Britaniji. Godine školovanja u inostranstvu nadovezaće im se na razrede završene u Srbiji, a diplome koje steknu van zemlje omogućiće im da tamošnje fakultete upišu prema bodovanju koje važi za strance.

Među kandidatima je bilo i onih koji nisu polagali prvi put. Danica Stošić iz niške gimnazije „Svetozar Marković” prošle godine nije uspela da osvoji stipendiju ali to ju je, kako kaže, samo još više motivisalo da se sada ponovo prijavi i da sve od sebe. I da krene stopama svog brata, koji je 2014. zahvaljujući ovom programu dve godine proveo u Škotskoj.

„Većina ljudi koji dobiju stipendiju za Veliku Britaniju najčešće u toj zemlji posle školovanja apliciraju za stipendije tamošnjih fakulteta. Moj brat je tako u Škotskoj aplicirao za pet različitih koledža i – primljen je na svih pet. Ali, nažalost, nije mogao tamo da ostane i studira medicinu jer nije bilo punih stipendija za taj fakultet, a jedna godina je dosta skupa, oko 60.000 funti. Naposletku se vratio u Srbiju i sada studira Medicinski fakultet u Nišu”, navodi Danica.