Vladika Irinej: Racija, lažni eufemizam

Novi Sad – U Novosadskoj raciji pre 76 godina, u redu je stajala jedna žena, mlada majka, gospođa Štajner sa sinom Egonom. Imala je divnu crnu kosu. U jednom trenutku, stiglo je naređenje da se obustavi pokolj. Vratila se kući, potpuno seda.

Izgovarajući ovu kratku priču pred spomenikom „Porodica”, simbolom stradanja 1.300 nevinih Novosađana – Jevreja, Srba, Roma, surovo ubijenih i bačenih pod led Dunava u hladnim januarskim danima 1942. godine, vrhovni rabin Srbije Isak Asiel rekao je da život zaista ponekad postane priča.

„Pitate se da li se to uopšte i dogodilo”, nastavio je rabin, „ jeste, dogodilo se, ali nekako dobije oblik priče i to je pokušaj da se razume i prihvati i najteža stvarnost”.

Po njegovim rečima, sve je to deo velike priče koja je tada zahvatila svet. A kroz sudbinu Elen Zajdenfeld iz Čusta u Mađarskoj, koja je nekim slučajem preživela, podsetio je na stradanja u fašističkim logorima i gasnim komorama širom Evrope tokom Drugog svetskog rata.

Zločin poznat kao Novosadska racija počinili su hortijevci, pripadnici mađarskih okupacionih snaga, tokom 21, 22. i 23. januara 1942. godine. Vladika bački Irinej koji je na komemorativnom skupu služio pomen SPC, zajedno sa umirovljenim episkopom mileševskim Filaretom, drži da je naziv racija „lažni eufemizam za isplanirano, organizovano i na najsuroviji način izvedeno masovno ubijanje nevinih i nezaštićenih ljudskih bića”.

Njihova „krivica” sastojala se samo u tome što su bili Jevreji, Srbi i Romi. Gde je tu dobroćudna policijska racija, upitao je vladika, objašnjavajući zašto upotrebljava sintagmu „zločin zvani racija”.

„Mir, pomirenje, praštanje jeste preduslov da se zločini ne ponavljaju. Nažalost, ponekad na iskrene poruke mira i opraštanja nema odgovora, ili je nedostojan ljudskog bića. Zato apostol Pavle savetuje: imajte mir sa ljudima, ne pošto-poto, nego koliko do vas stoji, a to jeste maksimalni zahtev, dakle sve što do nas stoji, treba učiniti”, poručio je episkop bački.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević naveo je da postoje datumi koji nisu samo deo istorije i sećanja već i velika životna lekcija za generacije. Dani u kojima se odigrao zločin ostavili su „živu ranu na srcu Novog Sada” i od nje bi se, dodaje, teško bilo oporaviti i graditi neki novi život da Novosađani nisu bili dobre komšije i prijatelji, poput velike porodice.

Upozorio je da savremeni fašizam vreba i naše društvo, da je skriven i podmukao i nema kukasti krst kao logo, već razne oblike nasilja, te da mu se ne sme dozvoliti da se približi i uzme maha.

Novosađani koji su na kej došli da odaju počast žrtvama racije palili su sveće i polagali cveće na spomenik „Porodica”, a članice Kola srpskih sestara posluživale su ih žitom.

Vence su na spomenik položili predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović, delegacija Skupštine Vojvodine na čelu sa Ištvanom Pastorom, takođe predstavnici ambasada Izraela, Mađarske, Jevrejske opštine Novi Sad, Saveza jevrejskih opština Srbije, Matice romske i potomaka žrtava racije. Sa broda rečne flotile Vojske Srbije spušten je venac u Dunav.