Oko 250.000 starih ne prima penziju
Broj osoba starijih od 60 godina širom sveta porašće sa 605 miliona na dve milijarde. Tako bi barem trebalo da bude do 2050. godine, pokazuju najnovije demografske prognoze. Najugroženija je svakako staračka populacija koja nema nikoga, ili ona s minimalnim ili čak nikakvim izvorima prihoda. Procenjuje se da u Srbiji trenutno oko 250.000 ljudi sa 65 i više godina ne prima penziju.
„Najveći broj njih su žene. Ovaj problem biće još izraženiji u godinama koje dolaze jer je poslednje dve decenije sve manje radno sposobnih ljudi u PIO sistemu. Mnogi rade u sivoj ekonomiji, velika je nezaposlenost, a i kada su zaposleni, privatni poslodavci pribegavaju prijavljivanju radnika na najnižu osnovicu ili im plaćaju na ruke i bez prijave Fondu PIO”, ističe Nadežda Satarić, iz Udruženja građana „Snaga prijateljstva Amiti”.
Ključna preporuka za državu je da uradi sve što može kako bi povratila poverenje kod ljudi u Fond PIO.
„Država to ne treba da reguliše ad hok, posebnim zakonima, i to na način da se penzionerima sa nižim penzijama one ne smanjuju, onima koje su iznad proseka da se smanjuju 10 odsto, a onima čije su uplate bile najviše, odnosno penzije više od prosečne plate, da se smanjuju i više od 20 procenata. Sistem to treba da učini tako što će poštovati da visina penzije zavisi od visine uplate u fond i dužine uplata”, smatra ona.
Potrebna je, dodaje Satarićeva, i veća kontrola poslodavaca i uvida u njihove prijave zaposlenih, odnosno uplate u Fond PIO na najnižu osnovicu, čak iako su im stvarne zarade veće.
„Faktički, neophodno je energičnije suzbijanje sive ekonomije”, zaključuje Nadežda Satarić.
Vremešni građani se u Srbiji posmatraju kao problem pa je sliku o njima potrebno menjati. Zbog toga stručnjaci smatraju da je u Srbiji potrebno što brže razviti servise podrške starijima u lokalnim zajednicama, posebno u seoskim sredinama, ali i proširiti postojeće servise i usluge. Satarićeva ističe da je ključna stvar za rešavanje ovog problema zaustavljanje ili makar usporavanje migracije mlađih iz seoskih u gradske sredine, ali i razvitak servisa podrške za samostalan život staračkih domaćinstava u seoskim sredinama.
„Nije toliko reč o razvoju gerontoslužbi, već bi društvo trebalo da podstiče samoorganizovanje starijih, kroz grupe za samopomoć. Jer, u njima će se oni udruživati na nivou zaseoka ili jedne seoske sredine, sa idejom da pomažu jedni drugima, da podstiču aktivizam, kao i da pospešuju svoju socijalnu uključenost u život lokalne zajednice”, ističe Satarićeva.
U zaustavljanju migracija sigurno bi pomogli podsticaji domaće proizvodnje u seoskim sredinama, kao i podrška plasmanu tih roba.
„Po svaku cenu treba raditi na očuvanju postojeće infrastrukture u seoskim sredinama, čak i kada to trenutno nije isplativo. Kada se zatvori seoska škola, onda je to signal mladima da nemaju šta da traže na selu, niti da stvaraju porodicu. Jer, gde će im deca ići u školu? Čak i kada se moraju zatvoriti zdravstvene ambulante treba obezbediti dolazak mobilnih lekarskih ekipa u seoske sredine, jednom nedeljno ili petnaestodnevno, da stariji, a i oni mlađi, ne bi morali da putuju u grad ili drugo veće selo do lekara i po lekove”, nabraja Satarićeva, ističući i važnost putne infrastrukture u koju treba ulagati, a tamo gde ne postoji, uspostavljati je.
Na Starom kontinentu trenutno više od 160 miliona ljudi ima više od 60. Predviđa se da će u EU do 2060. očekivani životni vek pripadnika „jačeg” pola biti produžen na 84,5 godina, dok će žene dogurati do čak 89. Očekuje se i da će se u istom periodu utrostručiti broj onih starijih od 80 – sa 22 miliona na 61 milion seniora. Kada je reč o našoj zemlji, u naredne dve i po decenije udeo starijih od 65 trebalo bi da dostigne oko 25 odsto, što znači da će svaki četvrti stanovnik Srbije imati više od 65.
Sve više starijih od 80
Produženje životnog veka jedan je od najvećih uspeha čovečanstva, ali i javnozdravstvenih izazova. Stariji ljudi su pod većim rizikom od obolevanja od hroničnih bolesti, a često imaju i više zdravstvenih problema u isto vreme. Procene Zavoda za statistiku s kraja 2016. pokazuju da je od oko sedam miliona stanovnika, njih 1.362.500 starije od 65. To je 19,35 odsto cele populacije. Pre samo šest godina, starijih od 65 bilo je za 110.000 manje, odnosno oni su činili 17,4 procenata nacije. Stručnjaci upozoravaju da nacija dramatično stari, broj novorođenčadi je sve manji, a ljudi srednje dobi odlaze iz zemlje. Posebno je alarmantan broj starijih od 80 i 85 godina.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
