Hram Svetog Save na izvoru srpske istorije

Deževa kod Novog Pazara – Ovo selo trebalo bi da bude mesto srpskog hodočašća. Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.

Nije Deževa obično selo, ovde je Stefan Nemanja stvarao prvu srpsku državu, u ovoj dolini bili su njegovi dvori i saborna crkva, ovdašnjim stazama hodali su njegovi sinovi Vukan, Stefan Prvovenčani i Rastko, ovde su rasli i drugi veliki Nemanjići: Radoslav, Vladislav, Uroš, Dragutin i Milutin. Iz Deževske doline u svet su krenula dva srpska cara – Dušan Silni i Uroš Nejaki.

Ostaci Saborne crkve Nemanjića otkriveni su sasvim slučajno, 1981. godine, dok su seljaci orali njivu, pa naišli na neki čudan kamen. Usledila su arheološka istraživanja i sada napola otkriveni zidovi sa tragovima živopisa i nekropole sa nadgrobnim spomenicima iz 13. i 14. veka svedoče o događajima pre osam vekova. Na stotinak metara od ostataka crkve i sada, mada zapuštena, postoji Kraljeva česma, koju narod zove „voda cara Simeona”. Nemanjini dvori, krunski posed Nemanjića, po pretpostavci istoričara trebalo bi da su u blizini.

Odatle, pa sve gore do podno planine Golije, iako je Deževa dala pravoslavlju najvećeg prosvetitelja, nema nijedne pravoslavne bogomolje. I tako je bilo čitavih osam vekova. Pre šest godina, pod geslom „Srbi složno crkvu grade”, uz velike napore tadašnjeg deževskog paroha Radoslava Jankovića, počelo se sa prikupljanjem dobrovoljnih priloga za novu bogomolju neposredno pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.

Projekat je uradio Zavod za zaštitu spomenika u Kraljevu, a kamen temeljac osveštao vladika timočki otac Justin u oktobru 2012. godine, uz blagoslov vladike raško-prizrenskog Teodosija.

– Ovo nije crkva od lokalnog značaja, kao što ni Sveti Sava nije značajan samo za Deževu i ovaj kraj, nego za ceo srpski narod. Dok u Beogradu naša crkva i verni narod podižu velelepni Hram Svetog Save na Vračaru, mi u njegovoj rodnoj Deževi podižemo skromniji hram na mestu gde je najveći među Srbima ugledao svetlost ovog sveta. Zato s pravom kažemo da životni put Svetog Save počinje u Deževi, koja je tada bila u srcu srpskih zemalja – kaže deževski paroh Ivan Jeremić.

Deževski domaćini davali su za novi hram koliko su mogli. I oni koji žive ovde, ali i oni rasuti širom sveta.

Pre dve godine, prilikom boravka u Novom Pazaru, svetinju je obišao i tadašnji srpski premijer Aleksandar Vučić. Sveštenstvo mu se požalilo da je ponestalo novca od donacija. Premijer je obećao da će Vlada Srbije izdvojiti sredstva da se hram završi. Tada odobrena sredstva već su „uzidana” u novi hram.

Hram Svetog Save je sazidan. Ali, potrebno je još dosta novca. Preostali su završni, ali najskuplji radovi – da se krov optoči bakrom, urede fasada i unutrašnjost hrama. I vernici u Deževi i paroh Ivan očekuju da neće biti zaboravljeni, i da u kasi države Srbije ima novca za crkvu na izvoru srpske istorije.

Novi hram Svetog Save vidi se iz prostorija osnovne škole. Škola od prošle godine nosi ime srpskog prosvetitelja, a đaci o najsvetlijem periodu srednjovekovne srpske istorije mogu da uče gledajući kroz prozor na mesta odakle je ta istorija počela.