Kralj i sve­titelj ume­sto ten­ka

Na pi­ta­nje no­vi­na­ra ka­ko se ova ide­ja ukla­pa u na­me­ru vla­sti da po­dig­ne spo­me­nik kra­lju a ne sve­ti­te­lju oni na­gla­ša­va­ju da bi bi­lo le­po naj­pre po­di­ći spo­me­nik Sve­tom Sa­vi pa on­da nje­go­vom bra­tu, kra­lju Ste­fa­nu Pr­vo­ven­ča­nom pa, mo­žda, i osta­li­ma. Bi­lo bi to, eto, po­mir­lji­vo re­še­nje. Uosta­lom, u ša­li re­če­no, za­va­đe­na bra­ća Ne­ma­nji­ći su se na ovom pod­ruč­ju u svo­je vre­me i mi­ri­li. 

U sva­kom slu­ča­ju, ču­lo se na ovoj kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je, lju­di će ra­di­je gle­da­ti u lik sve­ti­te­lja ne­go, ka­ko je to ra­ni­je bi­lo, u cev ten­ka. 

Pod­se­ća­nja ra­di, na ovom tr­gu se sko­ro po­la ve­ka, od 1962. go­di­ne do 27. ju­na 2008. go­di­ne, na vi­so­kom po­sta­men­tu na­la­zio oma­nji tenk, kao sim­bol naj­pre par­ti­zan­ske bor­be pro­tiv fa­ši­zma a on­da, od ka­da se to mo­glo re­ći, i čet­nič­ke. Zna­či, za­jed­nič­ke bor­be pro­tiv oku­pa­to­ra i, ka­ko je u no­vi­jim isto­rij­skim knji­ga­ma za­pi­sa­no, tenk je ok­to­bra 1941. go­di­ne do­šao iz prav­ca Jar­ču­ja­ka. Iz­vr­šen je na­pad na oku­pi­ra­ni grad, pu­ca­la je po­sa­da sa­sta­vlje­na od čet­ni­ka i par­ti­za­na. Na­ža­lost, tenk je tu za­u­sta­vljen, a ubr­zo je po­sle i me­đu ovim voj­ska­ma do­šlo do ras­ko­la. No, na „po­čet­ni po­la­žaj” u ka­sar­nu u po­me­nu­tom Jar­ču­ja­ku, tenk su vra­ti­li rad­ni­ci pred­u­ze­ća „Pu­te­vi” ko­ji su tog le­ta 2008. go­di­ne i ob­no­vi­li ovaj trg. I, sa­da je pi­ta­nje da li će ume­sto, ka­ko se ra­ni­je go­vo­ri­lo, sim­bo­la slo­bo­de bi­ti spo­me­ni­ci sve­ti­te­lja, kra­lja ili obo­ji­ce to jest onih ko­ji su za­čet­ni­ci srp­ske dr­žav­no­sti, cr­kve­ne sa­mo­stal­no­sti, ve­re, du­hov­no­sti... Naj­ma­nje je mo­gu­će da se udo­vo­lji zah­te­vi­ma po­je­di­na­ca u smi­slu po­vrat­ka „ten­ki­ća” na trg Sve­tog Sa­ve...

Po­vo­dom osam ve­ko­va od auto­ke­fal­no­sti srp­ske cr­kve, ali i u čast srp­skih voj­ni­ka ko­ji su pri­li­kom po­vla­če­nja u Pr­vom svet­skom ra­tu po­gi­nu­li na Sto­lo­vi­ma, na naj­ve­ćem vr­hu ove pla­ni­ne (1.375 m) zva­nom Uso­vi­ca po­sta­vljen je te­melj za pra­vo­slav­ni krst vi­si­ne 33,5 me­ta­ra. Kon­struk­ci­ja će bi­ti te­ška oko 40 to­na, a iz­grad­nja će ko­šta­ti oko sto hi­lja­da evra. Ta­ko ogro­man i osve­tljen krst tre­ba­lo bi da se vi­di na­da­le­ko, a ra­do­vi na­pre­du­ju shod­no pri­li­vu nov­ca od uglav­nom da­ro­da­va­ca. 

Još jed­no obe­lež­je, ali po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce od Pr­vog svet­skog ra­ta, po­di­že se na pod­ruč­ju gra­da Kra­lje­va. Reč je o voj­nič­koj spo­men ka­pe­li na pla­ni­ni Če­mer­no, po­sve­će­noj po­gi­nu­li­ma u tom ra­tu, a po­seb­no to­kom bit­ke na ovom pro­sto­ru, ko­ja se do­go­di­la pre one na Moj­kov­cu i ta­ko­đe je omo­gu­ći­la da­lje po­vla­če­nje srp­skih sna­ga pre­ma Al­ba­ni­ji. Bi­la je to kr­va­va bit­ka, ali na­ža­lost za­bo­ra­vlje­na od ve­ći­ne isto­ri­ča­ra i neo­pi­sa­na u knji­ga­ma. Iz grad­ske ka­se Kra­lje­va za ovo spo­men-obe­lež­je, u ovoj go­di­ni bi­će iz­dvo­je­no dva mi­li­o­na di­na­ra.

Ma­lo, ali je mno­go i ide­ja i te­žnji da se na­ša pro­šlost oču­va od za­bo­ra­va pa svi ini­ci­ja­to­ri ra­ču­na­ju na do­bre i hu­ma­ne lju­de...