Firma „Južni tok” postao „Gastrans”
Preduzeće „Južni tok Srbija”, koje je trebalo da gradi gasovod od ruskog grada Anape do Srbije i Italije, preimenovano je u „Gastrans”, sa sedištem u Novom Sadu.
Reč je o novom društvu sa ograničenom odgovornošću – „Gastrans DOO”, čije je rešenje o preimenovanju pre dva dana donela Agencija za privredne registre, potvrdio je „Politici” Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.
On nije hteo da spekuliše da li će to ili neko drugo preduzeće graditi gasovod kroz Srbiju, pošto se naša zemlja priključi na drugu cev gasovoda „Turski tok”, koji bi trebalo da preko teritorije Bugarske i Srbije do Mađarske transportuje 15,75 milijardi kubika gasa godišnje.
Izvor „Politike” upućen u gasne prilike kaže da se taj gasovod neće zvati „Srpski tok”, o čemu se poslednjih dana priča, a još nije odlučeno ni gde bi gasovod mogao da ulazi u Srbiju, kao ni kada će gradnja započeti.
– Činjenica je da je kapacitet ove druge cevi „Turskog toka” 15,75 milijardi kubika gasa godišnje, što je skoro sedam puta više od potreba naše zemlje, zahvaljujući čemu Srbija može postati tranzitna država. Ovo je samo jedan od četiri velika projekta na kojima „Srbijagas” već radi, kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje gasom i posle 2019. godine – kaže Bajatović.
Sve poslove koje „Srbijagas” sada obavlja – interkonekcija s Bugarskom, povezivanje s Rumunijom, koja ima dovoljno svog gasa, veza s „Turskim tokom”, kao i proširivanje podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor” na 750 miliona, odnosno milijardu kubika – radi isključivo u skladu s propisima Evropske unije.
– Pojedini projekti finansiraće se kroz strateško partnerstvo, a pojedine će finansirati sam „Srbijagas”, novcem iz tekućeg poslovanja, pošto ovo javno preduzeće više nema nikakvih dugova za gas, a imaće i dobit – kaže prvi čovek „Srbijagasa”.
– Ovi projekti su utoliko važniji ako se zna da je potrošnja gasa u Srbiji prošle godine porasla za 23 odsto. Naša zemlja uvezla je 2,1 milijardu kubika gasa, pre svega zbog veće potrošnje u industriji – kaže Bajatović.
Sa produžetkom druge cevi „Turskog toka” preko Balkana, Srbija ne samo da će postati tranzitna zemlja, već sa adekvatnim kapacitetima za skladištenje gasa može da bude značajno gasno čvorište.
Za sada je izvesno da će ruski „Gasprom” završiti dve cevi „Turskog toka”, od po 15,750 milijardi kubnih metara gasa, najkasnije do 20. decembra 2019.
„Gasprom” je dobio sve dozvole turske vlade, radovi idu intenzivno i nema smetnji da se taj posao ne okonča u roku. To znači da će cevi doći na evropski deo Turske.
Naše nade za konekciju sa Bugarskom vezane su za njeno priključivanje „Turskom toku”, a kasnije i „Južnom gasnom koridoru”, evropskom gasovodu iz Azerbejdžana, preko Turske, Grčke, Albanije, za južnu Italiju. Što se tiče izgradnje gasovoda do Mađarske, to je krupna investicija i pitanje je ko će to finansirati, jer se o tome još pregovara, kaže isti izvor „Politike”.
Inače i Bugarska i Srbija prošle godine su sa „Gaspromom” potpisale mapu puta za izgradnju gasnotransportnih kapaciteta na svojim teritorijama.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
