Češka prima Ukrajince, ali odbija islamske migrante

Dok Brisel od Češke zahteva da primi 2.600 izbeglica koje su uglavnom islamske veroispovesti, a Prag je primio njih 12 za tri godine, udvostručenje broja migranata koji će predstavljati aktivnu radnu snagu, a pri tome su hrišćani, pokazatelj je da češka vlast nema nameru da udovolji zahtevima EU, jer ostaje pri stavu da je u nacionalnoj nadležnosti da odobrava ulazak u zemlju onome kome želi.

Prošle godine Češka je izdala vizu na zahtev za 9.600 Ukrajinaca, a 2016. godine 3.800. Zbog rata u Ukrajini i Poljska je primila veliki broj Ukrajinaca.

Češka ima najnižu stopu nezaposlenosti u EU, koja prema podacima Evrostata, iznosi 2,3 odsto. Kompanije u Češkoj nedostatak radne snage vide kao najveću prepreku u svom poslovanju. U državi od 10,6 miliona stanovnika u decembru je bilo raspoloživih 216.629 slobodnih radnih mesta, što je i rekord koji su zabeležile češke vlasti. Nasuprot tome u istom mesecu je bilo registrovano 259.929 nezaposlenih radnika, preneo je Rojters.

Ministar spoljnih poslova Martin Stropnicki, koji je član pokreta ANO Andreja Babiša, koji je osvojio većinu na parlamentarnim izborima prošle godine i koji ponovo ima mandat za sastav vlade, naveo je na „Tviteru” da je vlada reagovala kako bi rešila probleme kompanija koje traže radnu snagu. On je precizirao da se odluka delom odnosi i na manji broj radnika iz Mongolije i sa Filipina.

Zvanični podaci ukazuju da u Češkoj živi već 117.000 građana iz Ukrajine koji su legalnim putem dobili stalno boravište u ovoj državi EU. Prema tim podacima, oni čine najveću inostranu zajednicu u Češkoj, a slede je Slovaci i Vijetnamci.

Na češkim predsedničkim izborima, završenim ponovnom pobedom Miloša Zemana, tema migranata bila je dovedena do usijanja. Zeman, na koga u Briselu ne gledaju blagonaklono zbog toga što je proruski nastrojen, odlučno je i protiv primanja migranata. U predizbornoj debati uoči drugog kruga izbora prošlog vikenda, on je podsetio da je njegov protivkandidat bivši predsednik češke Akademije nauka Jirži Drahoš prošlog leta izjavio da za Češku ne bi bio problem da primi tih 2.600 izbeglica, koliko tražila EU u okviru kvota. Drahoš je na to odgovorio da nije rekao da Češka treba da primi 2.600 migranata „nego da bi sa toliko ljudi mogla da izađe na kraj”.

Iako je akademik u pravu da za državu od 10 miliona stavnika 2.600 migranata verovatno ne bi značilo veliko opterećenje – očigledno je da konzervativna češka vlast, poput ostalih članica u Višegradskoj grupi, ne želi da popusti.

Uoči debate, češka policija za strance objavila je godišnji izveštaj po kome se Češka tokom 2017. godine vratila po broju izbeglica i nelegalnih migranata na vreme pre izbijanja migrantske krize 2015. godine. „To znači da među strancima sa nelegalnim statusom preovlađuju oni koji uđu na našu teritoriju legalno, ali onda prekorače vreme dozvoljenog boravka i tako pređu u nelegalne migrante”, navodi se u izveštaju.

Prošle godine je bilo 4.136 nelegalnih migranata koji su ostali duže u Češkoj, a među njima je najviše bilo Ukrajinaca, Rusa i Vijetnamaca. Češka policija zadržala je 2017. godine svega 172 nelegalna migranta u tranzitu za druge zemlje, pre svega Nemačku, dok je 2015. godine zadržala 2.294 i uglavnom su to državljani Avganistana, Sirije i Iraka. U Češkoj je prema međunarodnoj konvenciji prošle godine bilo svega 14 izbeglica, od toga je Češka dobrovoljno primila 12 izbeglica u okviru kvota EU, za koje je rešila da ih ne poštuje.