Američki spisak, ruska briga
Lista bez Putina: U ponedeljak, minut do ponoći, američka administracija ispunila je zakonsku obavezu koju je prošlog leta usvojio Kongres. Objavljena je lista sa 210 ruskih imena, zapravo pojedinaca kojima prete nove američke sankcije. Prvi na ovom američkom spisku je glavom i bradom aktuelni ruski premijer Dmitrij Medvedev, a slede ministri, ljudi iz najbližeg okruženja ruskog predsednika Vladimira Putina, predstavnici raznih državnih institucija, oligarsi, uticajni pojedinci.
Odmah pošto je spisak ugledao svetlo dana usledile su mnogobrojne, najrazličitije reakcije. Prvi se, već posle nekoliko sati, oglasio Vladimir Putin. Ruski predsednik se ironično požalio što se i njegovo ime nije našlo na ovoj američkoj „poternici” a zatim je ozbiljno dodao da je reč o „neprijateljskom aktu protiv cele Rusije” i da je na ovoj američkoj listi „zapravo 146 miliona Rusa”.
Putinov predstavnik za štampu Dmitrij Peskov je zaključio da se ovim spiskom „SAD mešaju u ruske predsedničke izbore zakazane za 18. mart”.
Zbog činjenice da je američki predsednik Donald Tramp oklevao do poslednjeg trenutka sa objavljivanjem „kremaljskog spiska”, kako je nazvan u ruskim medijima, američki i evropski mediji zaključili su da nije baš srećan što treba da povuče novi antiruski potez. Ozbiljni analitičari pronašli su mnogo nedoslednosti i „rupa” u pravljenju nove antiruske liste. Mogli su se pročitati i zajedljivi komentari da je ministarstvo finansija, zaduženo da obavi ovaj posao, „samo prepisalo telefonski imenik službenika u Kremlju”.
Vašingtonski jastrebovi su, međutim, ovaj događaj ponovo iskoristili kao povod da se obruše na meku i popustljivu Trampovu politiku prema Rusiji.
„Opet smo ispustili Moskvu iz šaka”, zakukao je glavni spoljnopolitički čovek demokrata Eliot Endžel.
Analizirajući ovu listu uočava se da je od 210 imena 114 osoba iz vlasti i državnih preduzeća, 96 su oligarsi. Nemački „Špigl” piše povodom spiska oligarha da se stiče utisak kako je ceo posao obavljen površno – kao da je neko „jednostavno prepisao imena s „Forbsove” liste” najbogatijih Rusa. A kao dokaz da je reč o traljavo obavljenom poslu „Špigl” navodi da je na spisku i Oleg Budarin za kog se navodi da je na čelu državnog preduzeća za snabdevanje strujom „Roseti” iako je on prošle godine napustio ovaj položaj.
Rusku listu, ipak, ne treba potceniti. Ona bi u jednom trenutku zaista mogla da zabrine Moskvu i posluži kao „batina” – tačnije osnova za pooštravanje američkih sankcija Rusiji. Zasad iz Moskve nema nagoveštaja da će Rusija odgovoriti najnoviji američki spisak.
Povratak talibana: Avganistan se poslednjih nedelja, nažalost, vratio među glavne crne vesti u svetskim medijima. Poslednji slučaj bio je zaista izuzetno tragičan: u centru Kabula eksplodirala je bomba postavljena u ambulantno vozilo. Bilans atentata: gotovo 100 mrtvih.
Odgovornost za napad u avganistanskoj prestonici preuzeli su ozloglašeni talibani, teroristička organizacija koja već decenijama uništava Avganistan ali i ozbiljno ugrožava susedni Pakistan. Talibani su u septembru 1996. godine preuzeli vlast u Kabulu posle čega su zaveli najcrnju islamističku diktaturu.
Velikom međunarodnom intervencijom koja je počela u oktobru 2001., talibani su proterani s vlasti i nekoliko narednih godina činilo se da su potpuno uništeni. Takve procene su, međutim, veoma brzo pale u vodu. Već 2003., talibani su počeli da se ponovo oglašavaju. S bazama u nepristupačnim zapadnim oblastima Pakistana počeli su da obnavljaju snagu da bi 2015. krenuli u otvoreni rat s režimom u Kabulu a nisu štedeli ni međunarodne trupe prisutne u Avganistanu.
Britanski Bi-Bi-Si je krajem prošle godine objavio rezultate ozbiljnog istraživanja situacije u Avganistanu i zaključak je bio porazan: talibani potpuno kontrolišu četiri procenta državne teritorije ali su vojno aktivni u čak 263 državna okruga koji čine 66 odsto Avganistana. To znači da 15 miliona Avganistanaca ima stalni kontakt s talibanima.
Amerikanci koji već godinama pokušavaju da „presade” oružjem demokratiju u Avganistan tvrde da su brojke nešto drugačije. Stručnjaci Pentagona procenjuju da talibani ugrožavaju oko 40 odsto državne teritorije, da kontrolišu tek 13,3 odsto teritorije, vlast u Kabulu 56,8 odsto a oko 30 procenata je poprište stalnih sukoba.
Američki predsednik Donald Tramp je 29. januara, posle tragičnog napada u Kabulu, izjavio da „s talibana nema pregovora”.
„Mi ćemo privesti kraju ono što smo započeli, ono što niko drugi ne bi mogao da uradi”, obećao je Tramp aludirajući na stanje u Avganistanu.
Svet je već navikao na ovakvu američku retoriku i Trampovi prethodnici na položaju predsednika SAD najavljivali su i brzu i konačnu pobedu nad talibanima. Takva obećanja ostajala su dosad samo mrtvo slovo na papiru. A istorija uči da se nijedna strana vojska nije dobro provela u Avganistanu
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
