Od šanela do raketa
Od našeg specijalnog izveštača
Pjongjang – Let JS152 severnokorejske avio-kompanije „Er Korio” na liniji Peking–Pjongjang, u subotu 3. februara, bio je prepun putnika koji su u avion, kao ručni prtljag, unosili i po dva kofera. Prethodno je u teretni prostor aparata Tu-204-100 ušla prava reka ogromnih kartonskih kutija, kao da se pola Pekinga seli u Pjongjang. Bio sam zabrinut može li avion uopšte i da poleti s takvim opterećenjem. Ali tako je to kada vam je zemlja pod najoštrijim sankcijama koje svet poznaje. Demokratska Narodna Republika Koreja, ili samo Severna Koreja, zapravo, živi pod sankcijama već više od pola veka. I stoički ih podnosi.
Posmatrao sam fizionomije putnika u avionu, bio sam očito jedini stranac, ali nisu pokazivali neku znatiželju. Avion čist i udoban, servis izvrstan, stjuardese s belim rukavicama i u najkraćim suknjama koje sam ikada video u avionu, tamnoplavi „šanel” kostimi. Bez kapica na glavi, ali s vezenim plavim aranžmanom na punđama. Krenuh u Severnu Koreju da gledam interkontinentalne rakete i atomske bojeve glave, kad ono prvo šta istraživačko oko „Politike” zapazi jeste pariska moda u avionu „Er Korio”.
I putnici u avionu i oni koji su ih dočekali na aerodromu sasvim pristojno obučeni, nekoliko dama i sa skupim šubarama. Jer, veče u Pjongjangu dočekalo me je s 20 stepeni ispod nule.
O da, vojnog komentatora „Politike” dočekala je i televizija, pa kolege iz novina, kao i ljudi iz Ministarstva odbrane. Prate „Politiku” iz ambasada Severne Koreje u Bukureštu i u Sofiji, sve znaju, ništa im ne promiče. Još od 1998. godine imaju specijalnu jedinicu „121” koja se bavi sajber ratovanjem i medijskim analizama, a direktno je odgovorna Obaveštajnom birou Generalštaba.
Na putu od aerodroma, koji je vrlo moderan, do Pjongjanga nema mnogo osvetljenih zgrada, niti osvetljenih raskrsnica. Zemlja je pod sankcijama, struja se štedi. No, u centru Pjongjanga blešte oblakoderi i od 77 spratova, ulice su odlično osvetljene, saobraćaj sasvim solidan s obzirom na temperature.
Smestili su me u hotel „Pjongjang Korio”, s 31. sprata divan noćni pogled na grad. Moj prevodilac je mlada dama Kim Kvi Han. Kim je prezime, kada sam je upitao je li u srodstvu s velikim liderom Kim Džong Unom skoro se zagrcnula. Na sledeće pitanje gde da kupim majice s likom velikog vođe naprosto je zanemela. Inače je vrlo razgovorljiva i interesuje je život u Srbiji. Kod njih u Severnoj Koreji osnovno školovanje traje deset godina, srednje šest godina, a fakultet pet godina. I sve je potpuno besplatno.
Cela zemlja, a posebno Pjongjang, sprema se za veliku paradu 8. februara, na Dan osnivanja Oslobodilačke armije Demokratske Narodne Republike Koreje, ali i za proslavu rođendana lidera Kim Džon Una. Hoće li onda na paradi biti prikazane i neke nove rakete, osim projektila „hvasong-15” dometa 13.000 km? Da li će nastupiti najnoviji mornarički projektil „bukesong-2” na čvrsto gorivo i s dometom od 7.000 km? Ili će vojni deo parade biti skromniji da se komšijama na jugu ne pokvari atmosfera otvaranja Zimskih olimpijskih igara. Zvanični Pjongjang je napravio nekoliko pomirljivih koraka prema Seulu, na koje su braća-komšije odgovorile takođe pomirljivo.
Ipak, rat između Severne Koreje i SAD još je opcija koja se ne može ignorisati. Dve američke borbene grupe nosača aviona u vodama su blizu Korejskog poluostrva, bombarderi B-2 su na Guamu, a ono što Amerikance ipak najviše kopka jeste: koliko tešku bojevu glavu može da ponese raketa „hvasong-15”, jer od toga zavisi i domet projektila, i da li omotač te bojeve glave može da izdrži visoke temperature prilikom povratka u Zemljinu atmosferu. Amerikanci misle da Severna Koreja još nije ovladala tehnologijom minijaturizacije nuklearnih bojevih glava. Ja mislim da jeste jer kada sam u Tokiju, 1994. godine, japanskom načelniku Generalštaba generalu Tecua Nišimotou rekao da će Severna Koreja imati za deset godina najmanje dve atomske bombe, on se samo pristojno nasmešio.
Zapadne diplomate u Pekingu smatraju da bi eventualno novo lansiranje severnokorejskih raketa, ili nova proba atomske bombe, automatski dovelo i do masovnog vojnog udara SAD na Severnu Koreju. Da Donald Tramp tu priliku svakako ne bi propustio.
Severna Koreja je zemlja tajni, veliki vođa Kim Džong Un za sada je dobio duel s Trampom. Obezbedio je svojoj zemlji status nuklearne sile koju ni Amerika ne sme da napadne. Jer, čak i najsnažniji američki udar na Severnu Koreju neće eliminisati sve njene sisteme odmazde. A ceh bi prvi platili Južna Koreja i Japan.
Severna Koreja jeste i zemlja koja testira istraživački duh zapadnih medija: veliki vođa je naredio da se ubije njegov stric protivavionskim topom, da se tetka priveže uz raketu i lansira u kosmos, da se general, koji je za vreme govora lidera kao malo zadremao, baci čoporu divljih pasa. Kad ono, i tetka se pojavila živa, valjda se vratila iz svemira, i striko se pojavio na jednoj svečanosti, a i general je opet na tribinama. Jedino se ne zna šta je to zaista bilo s „polubracikom”. Čije je to maslo. Ali tu je „Politika” da i to otkrije. Pitaću...
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
