I treći mandat može da postane prvi
Ovo je izborna godina na našim državnim univerzitetima. Uskoro počinju prvi potezi za kandidovanje novih „organa poslovođenja”, odnosno dekana i rektora, mada je već sad jasno da će dva člana novog zakona o visokom obrazovanju u velikoj meri uticati na karakter tih izbora. U prvom od ta dva člana (64) navedeno je da se „organ poslovođenja bira na tri godine sa mogućnošću jednog uzastopnog izbora”, a u drugom (144) da se „u ukupan broj mandata ne računaju mandati do stupanja na snagu ovog zakona”.
Šta ove odredbe znače? Prvopomenutu (čl. 64) pravnici različito tumače, jer se ne zna može li neko ko je bio dva puta po tri godine na mestu rektora ili dekana posle trogodišnje pauze ponovo da bude šest godina na istom mestu. Druga odredba (144), međutim, potpuno je jasna, ali se pretpostavlja da će izazvati veoma različite komentare. Jer, u ukupan broj mandata onih koji će na proleće biti izabrani na mesta rektora ili dekana ne ubraja se nijedan njihov raniji mandat, što znači da i oni koji su, na primer, dosad već bili dva puta na tim funkcijama mogu na istim mestima ostati još dva mandata, dakle – ukupno dvanaest godina!
Mnogo je dekana u Srbiji koji u ovom trenutku troše poslednje mesece svog drugog mandata i oni će biti u toj situaciji da mogu da se kandiduju za svoj treći uzastopni, a po novom zakonu navodno prvi mandat. U takvoj poziciji mogli bi se naći i rektori beogradskog i niškog univerziteta, kao i Državnog univerziteta u Novom Pazaru – Vladimir Bumbaširević, Dragan Antić i Miladin Kostić, koji su na mestima prvog čoveka univerziteta od 2012. godine. Rektori univerziteta u Novom Sadu i Kragujevcu, kao i Univerziteta umetnosti u Beogradu, međutim, na tim su mestima od 2015, tako da bi početak njihovog, po zakonu, prvog ovogodišnjeg mandata bio, zapravo, drugi.
Teško je predvideti da li će se i ko od svih tih ličnosti, i dekana i rektora, ove godine i kandidovati, kao i ko će dobiti podršku nadležnih univerzitetskih i fakultetskih saveta, ali pitali smo profesore pravnih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, Vladana Petrova i Slobodana Orlovića, kako komentarišu činjenicu da će dosadašnji mandati, po novom zakonu, biti kao gumicom izbrisani. Petrov nam na to kaže da je ovakvo rešenje – „krajnje neuobičajeno”.
– Elementarna pravna logika nalaže da, kada se donosi sadržinski kompletno nov pravni akt, koji sasvim drugačije uređuje način izbora i ovlašćenja institucija, onda je opravdano da se mandati iz prethodnog perioda ne računaju, ali ovde to nije slučaj i zato kažem da je ovakvo rešenje krajnje neuobičajeno – navodi ovaj profesor beogradskog Pravnog fakulteta. Ovim povodom, kaže Petrov, nameće se poređenje funkcija rektora i dekana s nosiocima političkih funkcija, kojima se, zbog opasnosti od dugogodišnje koncentracije vlasti u istoj ličnosti, ograničava broj mandata, a u slučaju univerziteta, primenom rešenja iz novog zakona, to vremensko ograničenje je vrlo fleksibilno, iako pomenute univerzitetske dužnosti nisu puka akademska zvanja, nego funkcije rukovođenja i donošenja mnogih bitnih odluka.
– Prema tome, novi zakon o visokom obrazovanju, u okviru prelaznih i završnih odredbi, daje mogućnost izbora po treći, pa i četvrti put, na istu funkciju istog lica, i tu mogućnost oni mogu iskoristiti, ali postoje i dobri akademski običaji koje treba gajiti, a to je ono što čini spornim kandidovanje onih koji su već bili na rukovodećim mestima u dva mandata – zaključuje profesor Petrov, dok Slobodan Orlović kaže da su razlozi za ograničenje mandata pre svega oni koji se mogu podvesti pod „saživljavanje sa funkcijom” onih koji je obavljaju duže vreme i počnu da je shvataju kao svoju ličnu. Tada dolazi do zloupotrebe funkcije, nepotizma, stvaranja koterija, klanova, što sve može da dovede do različitih nezakonitosti. – Ovo svakako nije realna bojazan u svakoj akademskoj sredini, pogotovo tamo gde je više lica od integriteta uključeno u proces upravljanja. Ali, tamo gde javnost rada nije naglašena, a javna kritika, kontrola i demokratičnost odlučivanja nisu razvijeni, postoji stvarna opasnost da saživljavanje s funkcijom preraste u ličnu vlast, gde se vlada na osnovu naklonosti i privatnog interesa.
– Norma zakona kojom se dotadašnje obavljanje funkcije briše i isti rukovodioci mogu ponovo da konkurišu svakako pojačava već pomenute „strahove”, ali takvo rešenje pravno je moguće i njime se ne krši Ustav – kaže Orlović i napominje da uporednopravno, postoje rešenja sa ograničenim, ali i neograničenim brojem mandata (Austrija, na primer).
Komentarišući ovu neuobičajenu (prelaznu) zakonsku mogućnost obnove univerzitetskih mandata, sociolog Todor Kuljić kaže da je „na delu sukob pravednosti i zakonitosti, prirode i norme”. Treba ga aktuelizovati i proširiti. – Pravedan je onaj ko ne daje svakome što besmisleni zakon određuje, nego ono što je, po prirodi, dobro za drugoga. Dakle, ako se iz ovog sukoba prirode (samorazumljivog ograničavanja lične vlasti) i konvencije (novog zakona o univerzitetu koji treba poštovati) pojavi neko novo prirodno pravo (kao što je često bivalo u istoriji sukoba prirode i norme), onda i rečeni sukob može biti napredan – komentar je ovog profesora univerziteta.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
