Student može da sruši Angelu Merkel

Za SPD je važno da je uspeo da izdejstvuje da njegovi članovi budu na čelu ministarstava spoljnih poslova, finansija, pravde, rada, zaštite životne sredine i porodice, pri čemu će Šulc biti šef diplomatije. Uprkos sporenjima, Zehofer je zadovoljan što je za sebe izdejstvovao da bude na čelu ministarstva unutrašnjih poslova, pri čemu će taj resor biti zadužen za „domovinu”, to jest za odbranu „nemačkih vrednosti” o kojima nemački desničari sve više govore. Osim toga, kadar bavarske CSU biće na čelu ministarstava za saobraćaj, digitalizaciju i razvoj, dok će CDU, osim mesta kancelara, imati ministre odbrane, ekonomije, zdravstva, obrazovanja i poljoprivrede.

U prvim reakcijama, nemački analitičari zapravo ukazuju da je Merkelova zarad opstanka na vlasti dala koalicionim partnerima zapravo najvažnije ministarske resore – finansije, spoljne i unutrašnje poslove. Prema oceni komentatora „Špiglovog” internet izdanja Florijana Gatmana, upravo to su pitanja o kojima je Merkelova govorila kada je pre koji dan istakla da su neophodni „bolni kompromisi”. Ona je zapravo unutrašnje poslove dala Zehoferu, čija stranka se bezmalo takmiči sa desničarskom Alternativom za Nemačku u tome ko će biti oštriji i tvrđi u pogledu politike prema migrantima. S druge strane, moćni resor finansija je dala socijaldemokratama, koji su u očima njenim demohrišćana uvek sagledavani kao previše skloni trošenju i zaduživanju države.

Međutim, svi ti kancelarkini ustupci mogli bi da padnu u vodu jer

formiranje vlade još nije gotova stvar, budući da koalicioni sporazum mora većinski da podrži članstvo SPD-a na unutarstranačkom referendumu. I pri formiranju vlade 2013. o sudbini koalicionog sporazuma je odlučivalo članstvo SPD-a, ali ovog puta je situacija drugačija, budući da je najslabiji izborni rezultat u posleratnoj istoriji naterao mnoge u partiji na mišljenje da je bolje ići u opoziciju te da će samo dodatno izgubiti podršku ukoliko ponovo budu bili u vladi Merkelove.

Mogućnost da zapravo obore Merkelovu sa vlasti naterala je mnoge protivnike „velike koalicije” da se učlane u SPD pa je rukovodstvo stranke odredilo da će pravo na referendumu imati samo oni koji su se učlanili do 6. februara. Tako je preksinoć i zvanično objavljeno da je od početka godine SPD dobio tačno 24.339 novih članova, a da će pravo na referendumu o koaliciji za konzervativcima imati ukupno 463.723 člana partije. Ovolikom porastu članstva najviše su se obradovali protivnici crno-crvene koalicije, koji su nedeljama vodili kampanju pod sloganom „Učlani se, reci ne”.

Zapravo protivnici „velike koalicije”, predvođeni šefom omladine SPD-a (Jusos) Kevinom Kinertom (1989), imali su poprilično uspeha i na kongresu SPD-a na kojem se odlučivalo da li uopšte ulaziti u zvanične pregovore sa CDU–CSU. Tada je za pregovore glasalo tek 56 odsto delegata, što je dobrim delom rezultat Kinertove kampanje protiv „velike koalicije”. Ovaj dvadesetosmogodišnji student političkih nauka zapravo bi mogao da sruši Merkelovu sa vlasti, a Šulca sa čela SPD-a, ukoliko bude uspešan u svojoj kampanji. Očigledno svestan nepopularnosti odluke o ulasku u vlast, kako se saznaje, Šulc namerava da mesto predsednika partije prepusti šefici poslaničke grupe SPD-a u Bundestagu Andreji Nales, a da se on posveti samo svom ministarskom resoru.

„Ne može se naći niko (unutar partije) koji je oduševljen ulaskom u još jednu veliku koaliciju”, isticao je Kinert, dodajući da su interesi SPD-a da povrati izgubljenu podršku birača ugroženi ulaskom u novu vladu Merkelove sa centrističkom politikom. „SPD je u nezgodnoj situaciji. Šta god da uradimo, neki ljudi će biti uvređeni.”

U prvoj reakciji na vest o postizanju koalicionog sporazuma Kinert je istakao da „ne velikoj koaliciji ne znači samo odbijanje koalicionog sporazuma”, primećujući pri tome da se o njegovom sadržaju sada malo govori.

„Ne velikoj koaliciji takođe znači i odbacivanje političkog stila koji je danas pokazan”, istakao je na „Tviteru” šef Jusosa, koji je oduševljen da se u SPD učlanilo bezmalo 25.000 novih članova.

I dok Kinert sve nade polaže u stranački referendum, pojedini pravnici su podneli zahteve Ustavnom sudu Nemačke da proceni ustavnost ovakvog referenduma i da li on zapravo nije u saglasju sa slobodom poslanika da izaberu kancelara, kao i sa principima reprezentativne demokratije. Dve od ukupno pet podnetih žalbi su već odbačene, a očekuje se da to bude sudbina i preostalih, budući da je Ustavni sud i pre pet godina ocenio da referendum ne ugrožava slobodu odlučivanja poslanika Bundestaga.