Kosovo je deo Srbije

Poštovani gospodine Štrahe, kakvu poruku donosite sada u Beograd, budući da ste više puta izjavili da bez Srba nema stabilnosti na zapadnom Balkanu?

Srbija je bez sumnje jedna od najvažnijih zemalja u regionu i garant mira i stabilnosti. Odnosi između Austrije i Srbije su već sad dobri i moraju se u budućnosti i dalje razvijati i produbljivati.

Evropska komisija izašla je sa svojom Strategijom za zapadni Balkan. Da li će Srbija uspeti da do 2025. ispuni uslove i postane članica EU i kakvu podršku na tom putu može da očekuje od Austrije?

Smatram da se Srbija u pogledu članstva u EU nalazi na veoma dobrom putu. Austrija će je prijateljski pratiti na tom putu. Mi želimo da na zapadnom Balkanu unapređujemo pomirenje, demokratiju, blagostanje i stabilnost. Najbolje sredstvo za to je proces pristupanja Evropskoj uniji. I u našem je interesu da Srbija ima konkretnu i verodostojnu perspektivu u pogledu pristupanja EU.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić je posle razgovora s austrijskim predsednikom Aleksanderom van der Belenom rekao da Beč i Beograd imaju različita mišljenja kada je u pitanju Kosovo. Čini se da Austrija, ipak, ne pritiska Srbiju da prizna Kosovo, kao što to čine neke druge moćnije članice EU?

Mislim da je priznanje Kosova jedino stvar Srbije. Pritiskati zemlju zbog toga bio bi pogrešan put. Austrija bi trebalo da tu kao neutralna zemlja ima ulogu posrednika.

Vi i vaša Slobodarska partija (FPO), dok ste bili u opoziciji, protivili ste se što je Austrija priznala Kosovo. Sada ste u koaliciji s Narodnom partijom Austrije, koju predvodi premijer Sebastijan Kurc. Da li se vaš stav prema Kosovu promenio nakon što ste postali vicekancelar?

Kosovo je bez sumnje deo Srbije. Priznanje Kosova od strane Austrije oštro smo kritikovali, no to je sad činjenica i ne može se više menjati.

Smatrate li da i Srbi sa severa Kosova treba da imaju pravo na samoopredeljenje, odnosno da dobiju status autonomije po ugledu na Južni Tirol? Priština se, svakako, protivi takvim idejama.

Takvo pravo na samoopredeljenje ili autonomija svakako bi bili poželjni. Ali za to su, nažalost, svakako potrebni dugi i komplikovani pregovori. Čini mi se da je Priština po tom pitanju vrlo neuviđavna.

Da li je u okviru Briselskog dijaloga između Beograda i Prištine moguć kompromis oko rešavanja kosovskog problema, ako Albanci potpomognuti svojim zapadnim mentorima ne žele da učine nijedan ustupak?

Nadam se da je takav kompromis moguć.

Održavate dobre odnose s Miloradom Dodikom i smatrate da Republika Srpska ima pravo na nezavisnost. Opozicija vas je kritikovala jer ste primili orden RS. Da li i dalje mislite da je Bosna i Hercegovina nefunkcionalna država i šta predlažete?

Naravno da je tu potrebno postupati razumno. Ali prava Srba u Republici Srpskoj u svakom slučaju se moraju braniti.

Kako komentarišete poruku Bakira Izetbegovića Hrvatima da ne mogu da dobiju treći entitet u BiH bez rata?

Smatram da je strašno kad neko u 21. veku u Evropi govori o ratu. Takva retorika ne koristi nikome.

Dokle će trajati „ledeno doba” između EU i Rusije?

Nisam vidovnjak ali mislim da je u takvim odnosima svaki dan previše. Po svaku cenu se mora izbeći novi hladni rat.

Smatrate li da treba naći načina da se ukinu sankcije koje je Brisel uveo Moskvi? Da li je moguća promena politike EU prema Moskvi tokom predsedavanja Austrije Evropskom unijom u drugoj polovini 2018?

Naravno da bi trebalo naći načina za to. Od početka sam kritikovao uvođenje sankcija. EU i Rusija moraju da nađu načina za saradnju.

Kako ocenjujete srpsku dijasporu i koliko se ona integrisala u austrijsko društvo?

Srbi u Austriji su se izvanredno integrisali u društvo. Oni daju svoj doprinos dobroj sadašnjici i budućnosti Austrije i mirnoj koegzistenciji. Pritom oni, naravno, nisu zaboravili svoje srpske korene i to treba i dalje da čine.

Na mnogim mestima u Vašoj FPO ima dosta austrijskih patriota sa srpskim korenima. Ko su ti ljudi i koliko je jak njihov uticaj u austrijskoj politici?

Kod nas svaki Austrijanac može da postane član stranke bez obzira na poreklo. A upravo ljudi sa srpskim korenima veoma aktivno učestvuju u svojim regionalnim organizacijama.

Brojanica iz Hilandara

Hajnc-Kristijan Štrahe (1969) od 2005. godine je predsednik Slobodarske partije Austrije, s kojom je prošle godine na parlamentarnim izborima osvojio 26 odsto glasova, što mu je omogućilo da uđe u postizbornu koaliciju s Narodnom partijom Sebastijana Kurca. Štrahe je vicekancelar Austrije i ministar zadužen za javnu upravu i sport.

Iako ga mediji u Austriji zbog desničarskih stavova nazivaju i „austrijskim Šešeljem”, Štrahe ne krije da mu na srcu više od sadašnje EU leži „Evropa otadžbinskih naroda”. Politikom je počeo da se bavi s 18 godina, a kada je napunio 21, bio je najmlađi odbornik u Beču. Jednom je izjavio da nikada nije imao političke uzore, ali bi, možda, to bio Oto fon Bizmark, koji je kao ujedinitelj Nemačke rekao: „Budale kažu da su naučile iz svog iskustva. Ja bih radije da profitiram na tuđem iskustvu. ”

Zanimljivo je da Štrahe sluša i našu folk muziku. Kako kaže, posebno ceni Cecu Ražnatović, na čijim koncertima je bio u Beču. Lider slobodaraca kaže da voli da nosi i srpske brojanice koje mu poklanjaju: „Trenutno nosim jednu iz Hilandara, koju sam dobio na poklon od svog prijatelja iz Beograda”, izjavio je Štrahe.